Митрополит Амфилохије – обновитељ светиња и чувар вјере
Пише: српскопитање
На Твоју ријеч бацих мрежу, Господе…
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, свјетовним именом Радовић, рођен је 7. јануара 1938. године у селу Барама Радовића у доњој Морачи, а упокојио се у Подгорици 30. октобра 2020. године.
Одрастао је у вјерујућој породици која је његовом срцу усадила љубав према Цркви и отаџбини. Од младости је био окренут богословљу и духовном животу, а своја знања је стицао у Београду, Риму, Атини и Њемачкој.
Његов животни пут био је нераскидиво везан за Цркву, али оно што ће највише обиљежити његово архипастирско дјеловање јесте вишедеценијски труд на обнови и изградњи светиња у Црној Гори и шире.
Обнова и градитељство
Када је 1990. године дошао на трон Митрополије црногорско-приморске, затекао је запустјеле храмове, запуштене манастире и народ одвојен од вјековних духовних коријена. За три деценије његовог архипастирства обновљено је и саграђено више од 650 храмова, манастира и параклиса.
Посебно се издвајају:
Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, један од највећих и најљепших православних храмова на Балкану, који је постао духовни и сабирни центар народа;
Обнова Цетињског манастира, чувара моштију Светог Петра Цетињског и многих светиња православља;
Обнова и уређење манастира Острога, који је постао мјесто сабрања стотина хиљада ходочасника сваке године;
Подизање и обнова бројних цркава и капела у црногорским планинама, приморју и градовима, које су деценијама биле у рушевинама;
Брига за манастире Савину, Морачу, Режевиће и многа друга света мјеста.
Својим трудом и личним примјером, митрополит је вратио народу свијест о томе да без живе светиње нема ни живе вјере.
Пастирски труд и одбрана Цркве
Митрополит Амфилохије није био само градитељ камених храмова, него и живи пастир који је знао да окупи и подигне свој народ. У времену када су светиње и сама Црква биле угрожене, он је стајао као непоколебљиви стуб.
Посебно се памти његова улога у литијама 2019–2020. године, када је са својим народом стајао у одбрани светиња од спорног закона о вјерским заједницама. Тада је предводио десетине хиљада људи, али не у духу мржње и насиља, него у духу молитве, љубави и мира. Крсни ходови постали су свједочанство да се вјера брани не мачем, већ молитвом и истрајношћу.
Иако је непоколебљиво бранио Цркву и светиње, митрополит је позивао и на поштовање туђег. Често је истицао да „ко не поштује туђу светињу, не поштује ни своју“, свједочећи тако да хришћанска љубав и разумијевање не знају за границе и подјеле.
Духовно насљеђе
Током свога живота митрополит Амфилохије је оставио за собом не само стотине обновљених храмова, него и обновљену духовност народа. Његове бесједе и ријечи остају као свједочанство једног пастира који је знао и да утјеши и да опомене.
Најбоље његов живот описују ријечи Светог апостола Павла:
„Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах. Одсада ми је припремљен вијенац правде…“ (2. Тимотеју 4, 7–8).
Као пастир, обновитељ и духовни отац, митрополит Амфилохије остаје упамћен као онај који је својим дјелом вратио наду и оживио вјеру у Црној Гори и шире.“
ФОТО: фејсбук
