Напади на соколе у Краљевини СХС

Пише: Саша НЕДЕЉКОВИЋ

Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

После ослобођења и уједињења 1918. циљ Сокола био је одбрана стечене слободе и независности. Соколи су у својој држави били сарадник свих оних фактора, који су радили на јачању државе. Старешинство сокола истицало је да соколство неће мирно да гледа, како унутрашњи непријатељи разбијају државу и утиру пут спољашњим непријатељима. Соколи су сматрали  да знају ко стоји  иза  гесла аутономије. Њихова средства била су демагогија, мржња и верски фанатизам. Њихов циљ био је подстаћи мржњу међу народима у толикој мери, да  им никад више не дође на ум какво државно јединство. Сматрали су да народ треба да спозна оне чије деловање хоће да га заведе натраг у ропство. Соколи су се нашли на удару свих организација које су радиле на рушењу Југославије.

Соколска организација била је изложена нападима франковаца у Краљевини СХС, а посебно на територији на коју су франковци претендовали да је саставни део Хрватске. Соколска жупа Загреб приредила је свој слет у Загребу 10 и 11. јуна 1922. У Карловцу припадници отцепљеног хрватског сокола претили су југословенским соколима, покољем ако пођу у Загреб. У Загребу су 10. јуна 1922. године дошли соколи са Приморја и Лике, затим Бјеловара и Вировитице. Истог дана стигли су соколи из Крижеваца, делегат сплитске жупе, делегат београдске жупе, делегати бањалучке жупе. Окусили су културу „хрватских сокола” јер су били провоцирани од деце, која је носила на себи шарени знак мађарских боја.

Соколи су наставили да стижу у Загреб. Из Карловаца, Словеније, из разних места  Славоније и Босне, … . Госте су дочекивали на железничким станицама чланови старешинства жупе загребачке. Дошли су старешина Савеза др Равнихар, вођа др Мурник, чланови старешинства Гангл и Амброжић. Током ноћи слетски плакати били су поцепани. Соколи су на место поцепаних плаката ставили нове. На Јелачићевом тргу био је концерт војне музике уз скиоптиконско приказивање прашког и осјечког слета.  Противници су покушали да револверском пуцњавом омету скуп. У башти Кола одржана је свечана соколска академија. Академију је отворио старешина жупе др Ото Гавранчић. Соколске фанфаре су свирале народне даворије и соколске корачнице.

Бјеловарско друштво извело је „Пад Тирана” а крижевачко „Пенталон”. Последњу тачку „За слободу” извели су соколи војници из Карловаца. На академију су дошли сељачки соколи са Баније, из околине Глине. На дан правог слета био је 11. јун 1922. године стигли су соколи из Пакраца а са њима сеоска соколска друштва из Шеовице, Прекопакре, Кусоња … Против одржавања слета агитовао је Хрватски сокол. У Карловцу су хрватски соколи претили покољем југословенским соколима ако пођу у Загреб.  Леци су носили назив „Стража хрватских Сокола”. Кад је требало да почне забава у врту Кола, угашено је светло и пуцано је из револвера и бацано камење у сам врт. На пуцање, соколи су одговорили певањем, свирањем фанфара и клицањем Југославији.

Противправним одлукама власти соколским друштвима Цриквеница и Огулин била је заплењена  сва имовина и предана сепаратистичком “Хрватском соколу”. Све предузете мере жупе Ријека и Савеза остале су без успеха.

 У чланку „Рад осјечког Сокола”, у листу „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да су прилике у којима је живео осјечки соко тешке услед несхваћања широких маса. Упркос томе друштво је радило интезивно, доследно соколским идеалима и не упуштајући се у партијске сукобе. Припремало се да изда књигу у коју су требало да буду унесена сва предавања о значењу Зринског и Франкопана, о Видовдану, Штросмајеру, Светом Сави и Сломшеку. Соколско друштво у Карловцу сазвало је ванредну главну скупштину плакатима. За 24 часа сви огласи по угловима и огласним стубовима били су подерани. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” коментарисали су : „Диван докуменат, како се „неки тер неки” узгајају у култури.”

Миле Будак, старешина загребачког хрватског сокола II, писао је чланак под насловом „Соколско братство”  у „Хрватској Мисли” од 14 маја 1924. године. Чланак се завршава „А покуша ли тко, тај ће – лећи!”. Пред слет у Загребу 1924. поједини загребачки листови,  међу којима и „Хрват” и „Хрватска Застава”, нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орјунаша из Словеније да нападну грађане Загреба.

Соколи су између осталог били у сукобу са Римокатоличком црквом. У Сремској Митровици благословљена је соколска застава 22. августа 1924. године. Пошто је ђаковачка бискупија забранила митровичком жупнику посвећење нараштајске заставе, благословио ју је Анте Донковић, свештеник хрватске старокатоличке цркве у Загребу. Обред освећења обавили су заједнички прота Радошевић и Анте Донковић уз асистенцију свештеника-катихете Бошњаковића. Певачко друштво „Стражилово” учествовало је активно приликом посвећења. После освећења соколи су извели остале тачке програма.

У Загребу је од 13. до 18. августа 1924. године одржан Други Југославенски соколски сабор и Покрајински слет. У „Соколском зборнику” Анте Брозовић истакао је : „Били су то свечани дани рада и соколске пожртвованости и значе огроман корак напред у организацији Југословенског Соколства.”

Антисоколска штампа у Загребу покушавала је у току припрема за слет поједине соколске раднике и њихове породице материјално упропасте. Нападали су и остало славенско соколство, назвавши Чехословаке бензин-соколи, док су за Пољаке писали да су угњетавачи сваке слободе. Загребачку жупу  напади су још јаче осоколили да је прегнула уз рад.  Први  гости требали су да стигну 14 августа 1924. Дочекали су их представници цивилних и војних власти, представници патриотских корпорација, националних удружења и маса света. Сви су се  сакупили да поздраве госте…

(опширније на порталу Мазазин Видовдан)

…Током  међуратног периода соколи жупе Загреб, Срби и Хрвати, били су изложени нападима хрватских сепаратиста. Соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватској упркос нападима и кампањи у штампи хрватских сепаратиста. Имали су ипак подршку једног дела хрватског народа. Соколи су настојали да не реагују на те нападе. Један од старешина хрватских сокола био је Миле Будак. Соколи су били и у сукобу са римокатоличком црквом. Преко штампе нападао их је Стјепан Радић. Соколи су истрајавали у свом раду упркос свих напада. Уочили су да их напада иста франковачка руља као пре Првог светског рата. Стварањем Бановине Хрватске 1939. године. Соколи су се нашли на удару Мачекове Заштите. Соколи су се трудили да организују приредбе и спортска такмичења, упркос нападима на њих. Наставили су да граде соколске домове. Напади хрватских сепаратиста настављени су, све док у НДХ није дошло до забране Савеза Сокола и хрватске нацистичке (усташе) хајке на припаднике и припаднице сокола. После Априлског рата 1941. у НДХ били су изложени хрватском нацистичком насиљу а многи од њих на челу са старешином Гавранчићем завршили су свој живот у хрватским нацистичким логорима. Соколи су били изложени сталним нападима у Хрватској  од стране франковаца, хрватских сокола и локалних власти. Напади су се појачали у Бановини Хрватској, ХСС је користила власт да заузимањем соколских домова онемогући рад соколима. Пред нападима соколи су се склањали у Србију. Хајка на соколе достигла је свој врхунац у НДХ.

ИСТОРИЈАТ

Соколски покрет настао је у Прагу 1862. као одговор на покушаје германизације словенских народа у Аустријској монархији. Име је добио према соколу, птици која је у српској народној поезији симбол витештва, снаге, брзине и спретности. Соколске идеје слободе, братства, јединства, истрајности и родољубља прихваћене су и изван Чешке и соколство је постало панславистички покрет. Већ 1863. формурано је соколско друштво у Словенији, 1874. хрватско соколско друштво, Прво београдско друштво за гимнастику и борење основано 1882.године, променило је име у Београдско гимнастичко друштво Соко 1991. године.

У основи ослободилачка, соколска идеја била је стварање физички спремног, честитог и национално свесног појединца који ће имати снаге да одбрани националне интересе и свој културни идентитет. Очување националне традиције и различитости било је у складу са идејом соколство словенству – словенство човечанству. Покрет је радио на културно-просветном уздизању и моралном одгајању омладине до најдостижније савршености.

Соколска достигнућа, манифестације и градитељство део су српског и југословенског наслеђа, као елемент индивидуалног сећања, али не и колективног памћења заједнице.

Савез обавља активности на остваривању статутарних циљева на целој територији Републике Србије.

Савез је основан 21. априла 1908. године под именом „Савез Соколких друштава Душан Силни“ .

Од оснивања, до данас, Савез баштини основне принципе изворног Соколског гимнастичког система.

У односу на историјске околности, Савез је мењао име :

1908. – 1914. – „САВЕЗ СОКОЛСКИХ ДРУШТАВА ДУШАН СИЛНИ“

1919. – 1921. – „СОКОЛСКИ САВЕЗ СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА“

1921. – 1929. – „ЈУГОСЛОВЕНСКИ СОКОЛСКИ САВЕЗ“

1929. – 1941. – „СОКО КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“

1992. – 1998. – „САВЕЗ СОКОЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ“

1998. – 2017. – „САВЕЗ СОКО СРБИЈЕ“

2017. – “СОКОЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ“

Савез баштини традицију свих својих правних предходника, а посебно традицију, Сокола Краљевине Југославије које је радило до 1941. године.

У Савезу је тренутно 24 друштава, из свих крајева Србије са око 4000 активних и 2000 повремених чланова. Поред поменутих слетских окупљања, која имају и традиционални карактер, соколска друштва су, поред својих редовних садржаја који су лимитирани условима у којима раде и опстају, активна у међусобним сусретима соколских друштава на којима се одржавају излети, гимнастичке ревије и такмичења, дани атлетике, гимнастичко-атлетски вишебоји, плесне ревије, повремени семинари, гимнастички кампови, јавни часови на градским трговима, као и учешћа на иностраним слетовима у Словенији, Словачкој, Чешкој, Швајцарској…

Стање и перспективе у соколству данас нису охрабрујуће, улажу се велики напори соколских радника да се одржи активност по друштвима, уз минорну подршку државе и локалних самоуправа. Друштво не познаје и не препознаје вредности соколства. У оваквим условима не може се говорити о развоју соколске организације, већ о опстанку.

Подршка државе у овом тренутку неопходна је и пресудна претпоставка за даљи опстанак и успешност соколства. Осим што би се симболично неговале традиционалне вредности из наше историје и културе, налажење места соколству у општем систему физичке културе и подршка његовом развоју одразила би се позитивно на решавање бројних питања: допуна школском физичком васпитању оних садржаја којих нема у школи и клубовима (плесне секције, корективна гимнастика, развојна гимнастика, рекреативни садржаји, атлетика, вишебоји, полигони окретности, акције пливања, освајање спортских значака), такође и обухвата и третмана школске деце која нису активна у ван школским активностима итд.

Извори: Видовдан.орг, Соколски савез Србије, фејсбук страница УСКОК

ФОТО: фејсбук