На данашњи дан прије 25 година преминуо глумац Слободан Велимировић

Пише: Славко БАСАРА

Легендарни бањалучки позоришни и филмски глумац Слободан Велимировић, познати њемачки официр из многих партизанских ратних филмова као што су “Козара”, “Сутјеска”, “Валтер брани Сарајево”… , ТВ серије “Салаш у малом риту”, “Вук Караџић”, “Непокорени град”… био је страствени заљубљеник у фудбал и ватрени навијач Бањалучког спортског клуба (БСК).

Чика Слоба није пропуштао ниједну утакмицу “романтичара” на “Чаирама” у Првој лиги Републике Српске, често је путовао и на гостовања, као члан управе и службени представник при састављању записника, а поред глуме фудбал је био његова друга велика љубав. Остаће карактеристична слика са игралишта БСК-а с краја деведесетих година прошлог вијека када Слободан Велимировић понесе са собом сточић троножац, “разапне” га на травнатој брини која је замијењивала трибине и у свом миру одгледа утакмицу љубимаца. Мало ко да прође поред њега, а да га не поздрави.

Био је заиста природни господин, без обзира ко му био саговорник увијек га је ословљавао на “перси”, а волио је много да прича о фудбалу, фудбалерима, тренерима, док је био у управи бањалучких “романтичара” све је на “Чаирама” одисало романтизмом и љубављу. Знао је често да каже:

-Волим да погледам и утакмице Борца, Наприједа, Омладинца… али БСК је нешто посебно у мом животу.

Рођен је на Илиндан, 2. августа у Шиду 1927. године, а у Бањалуку га је послије Другог свјетског рата довела љубав, оженио се у Граду на Врбасу и остао да живи у Бањалуци. Иако је имао професионалне обавезе у позоришту није се одвајао од фудбала, БСК-а, јер је живео у јужном бањалучком насељу гдје је и игралиште “Чаире”. Педесетих година прошлог вијека био је, неколико сезона, стандардни првотимац бањалучког клуба.

-Иза чика Слобе Велимировића остало је велико сјећање свих нас који смо били и прошли кроз БСК, памтимо га као истинског господина, природних манира, човјека који је волио фудбал и клуб. Ништа му није било тешко да уради за свој БСК, својом популарношћу, угледом, ауторитетом и утицајем рјешевао је многе проблеме с којима се клуб сусретао, а мало који спортски колектив је у својој управи имао таквог човјека који је 24 часа био уз вољени клуб. Ето, прошло је већ 25 година откако нас је заувијек напустио чика Слобо, а и даље се увијек радо сјећамо његових дјела и љубави према фудбалу – истакао је Родољуб Петковић који је некада наступао као играч за Фудбалски клуб БСК.

Велимир Стојнић је један од фудбалера са највише званичних наступа за први тим БСК-а, он се овако сјећа Слободана Велимировића:

-Као млад играч сам заиграо за први тим, Слобо Велимировић нас је све прихватио као своју дјецу, много нам је помогао савјетима и разговорима, вољели смо да га слушамо, причао нам је и о својој глумачкој каријери, све нас је то интересовало. У животу је био истински лаф, красило га је чојство, доброта, љубав према фудбалу… Ишао је с нама на путовања као представник клуба, било је много догодовштина, иако је био духовит човјек имао је ауторитет и потербну озбиљност када је посао у питању, поготово у клубу када треба нешто да се заврши у интересу БСК-а. Мало је данас таквих људи у фудбалу који свакодневно дају читавог себе за клуб. Имао је велики ентузијазам.

Слободан Слобо Велимировић преминуо је на дан када је у великим демонстрацијама у Београду срушен председник СР Југославије Слободан Милошевић, 5. октобра 2000, у 73. години. Иза њега је остало сјећање, али и историја Фудбалског клуба БСК која говори да је “најпознатији бањалучки Нијемац” у југословенским партизанским филмовима био страствени навијач “романтичара”. Слободан Слобо Велимировић остаће запамћен у Бањалуци као фудбалски романтик у швапској униформи. У приватном животу био је истински шмекер.

Ником није ласкао

Родољуб Петковић је још о Слободану Велимировићу рекао:

-Није био човјек који ласка, једноставно све је причао реално и искрено, без обзира да ли се то саговорнику свиђало или не. Није ни имао потребу за тим да некоме подилази, што је стално и потенцирао. Имао је своје резоне, који су углавном били исправни, а закључке је доносио након великог броја анализа. Био је препознатљив по личној својствености. У тренуцима опуштања и разоноде био је јако духовит и знао је да увесељава своје саговорнике и друштво уз покоју чашицу.

Слободан Велимировић (Шид, 2. август 1927 — Бањалука, 5. октобар 2000) био је познати југословенски и босанскохерцеговачки филмски, телевизијски и позоришни глумац

Први професионални ангажман остварио је у Зрењанину. Глумио је у Бањој Луци (1951—1954, 1973-1978), Дубровнику, Вршцу, Задру и Зеници. Неко вријеме био је слободни драмски и филмски умјетник.У својој вишедеценијској глумачкој каријери, која је трајала близу четрдесет година..Глумио је у 36 дугометражних и краткометражних филмова домаће и стране продукције, Тв серија и драма.Дебитовао је у филму Узаврели град (1961),а последњи пут је стао пред камере у Тв серији Жене,људи и остали (2000).Остварио је велики број запсжених и одличних главних и споредних епизодних улога у позориштима, југословенским и иностраним филмовима и телевизијским серијама:Узаврели град (1961) Радник у поткошуљи, Козара (1962) Нијемац на бициклу,Wеиссе Wолфе (1969) Старке,Мост (1969) Стурмфухрер Реинцкер, Битка на Неретви (1969) Хотзхаусен,Тодлицхер интрум (1970) Блацк Томахаwк Клопка за генерала (1971) Шверц, Валтер брани Сарајево (1972) Полицијски агент, Сутјеска (1973) Немац са немачким овчаром,Салаш у Малом Риту Тв серија (1976) Риђи,Три јаблана Тв филм (1976) Њемачки туриста,Паклени оток (1979) Њемачки официр Хелмут, Газија (1981) Ефендија у механи, Непокорени град Тв серија (1982) Лугар полицијски агент,Мирис дуња (1982) Милорад, Стратегија свраке (1987) Официр,Темпо ди гуерра (1987) Обергрумппенфухрер,Све је добро кад се добро сврши Тв серија (1999) Бибин деда,Жене људи и остали Тв серија (2000) Механичар

Набројаћу и остале његове улоге: Нека далека свијетлост (1969),Три тачке Тв филм (1971),Бог Курт Тв филм (1971),Слике из живота Ударника (1972),Мртво лишће Тв филм (1972), Заслужено јутро Тв драма (1973),Со (1973), Пијесак Тв филм (1973), Траг Тв филм (1974), Валтер брани Сарајево Тв серија (1974),Жеђ кратки филм (1981), Двије половине срца (1982), Од злата јабука (1986), Дневник Горчина Вукобрата Тв серија (1987),Вук Караџић Тв серија (1987), Стратегија свраке Тв серија (1990)..

 На бањалучкој сцени глумио је у великом броју представа, а неке од њих су: Коштана, Хасанагиница, Мандрагола, Дани комуне, Млетачки трговац, Дванаеста ноћ, Семе..

Преминуо је у Бања Луци 5.10.2000 године у својој 73 години.Слава му и хвала мени лично легендарном, изузетном и одличном глумцу Слободану Велимировићу.

ФОТО: фејсбук