Народна банка Србије објавила колики је Титов дуг и колико ћемо га још плаћати
Пише: Илија СМИЉАНИЋ
Народна банка Србије објавила је најновије податке о преосталим обавезама наше државе које су настале још у доба Социјалистичке Федеративне Републике Југославије пише РТ. Иако су од распада некадашње заједничке државе прошле више од три деценије, Србија и даље измирује дугове створене у вријеме комуниста Јосипа Броза Тита.
Према званичним подацима НБС, укупан преостали дуг Србије по тим обавезама износи 815,86 милиона евра. Највећи дио дуга односи се на кредите Свјетске банке, у износу од 343,28 милиона евра, затим слиједе потраживања Париског клуба повјерилаца од 290,35 милиона евра, док обавезе према Кувајту износе 144,15 милиона евра.
Дуг траје већ пола вијека
Познати „Титов дуг“ настао је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, када је Југославија живјела изнад својих могућности, узимајући кредите са Запада под повољним условима али уз дугорочне обавезе. Тадашњи кредити су коришћени за финансирање индустријализације, грандиозних инфраструктурних пројеката, али и за одржавање социјалног стандарда у једнопартијском систему. А о личној користи партијских функционера да не говоримо.
Иако је идеолошка слика земље нестала, дугови су остали. У расподјели обавеза након распада СФРЈ, Србија је преузела дио дуга који је припадао Савезној Републици Југославији (Србији и Црној Гори), а потом у потпуности преузела терет након осамостаљења Црне Горе 2006. године.
До када ћемо плаћати Титове кредите?
Према најави из НБС, дуг према Свјетској банци биће у потпуности отплаћен до 2031. године, док ће Кувајт свој новац добити најкасније до 2034. Обавезе према Париском клубу најдуготрајније су и предвиђено је да се отплаћују све до 2041. године, тј. скоро седам деценија након што су неки од тих кредита подигнути. Од онога „могло се спавати на клупи“, изгледа је остало да од задужења колективно, као бескућници спавамо на тој клупи.
Сјенка прошлости на савременој Србији
Иако Србија данас има стабилан фискални систем и растућу привреду, овај податак показује колико је тешко ослободити се насљеђа прошлости. Титов систем, који је многи и данас називају „златним добом“, оставио је иза себе задужену државу и генерације које отплаћују дугове по основу кредита узетих у доба „братства и јединства“.
Многи економисти данас упозоравају да би историја требало да буде поука, да нема лаких кредита, нити „пријатељских“ новаца без камате и обавеза. Србија, која је данас између Истока и Запада, поново мора мудро да бира са ким гради економске односе, како би њене будуће генерације коначно престале плаћати туђе рачуне.
Снажна Србија само на својим темељима
Искуство плаћања дугова из прошлости јасно показује да се истинска независност не стиче само заставом и химном, већ сопственом економском снагом и одговорношћу. Србија мора градити будућност на домаћем знању, раду и производњи, без ослањања на кредите који ће сутра оптерећивати нашу дјецу. Само држава која своје банке, фабрике и поља, инвестиције, инжењере и раднике ставља у први план, може бити заиста слободна и поносна. Зато сваки динар уложен у домаћу науку, индустрију и привреду није трошак, већ улагање у трајну независност Србије.
Само таква Србија има снагу да издржи све економске изазове и сачува свој идентитет и вредности. Да останемо досљедни себи и својој традицији, али истовремено мудри и храбри у избору савезника и партнера. У томе лежи пут ка истинском ослобођењу од дугова и коријена за бољу будућност свих наших потомака.
ФОТО: фејсбук
