Негативна селекција је тихи убица

Подјелите чланак

Пише: Стефан ЛИЧИНА, дипломирани политиколог

Нису велика царства кроз историју пропадала зато што су варвари били јачи, већ зато што је труљење изјело стубове изнутра! Негативна селекција је тај тихи убица, опак и неумољив.

Данима се већ бруји о најновијем шамару здравом разуму – устоличењу госпође која је пуне три године у скупштинској клупи глумила фикус, не прозборивши ни ријечи, на мјесто замјеника директора институције од које зависи имовина становника ове земље!

Гледам оне снимке по интернету… Жена сриче, муца, не умије да састави проширену реченицу, чита туђе мисли јер својих очигледно нема. Туга и чемер!

Али, још поразније од тог срицања јесте сазнање да је то награда за „трансфер“, политичка трговина, као да је Република Српска фудбалска пијаца, а не вишевјековна тежња за коју су најбољи синови борили! Међутим, није овдје битна та несрећна персона. Она је само симптом, мали шараф у машини бесмисла. Битна је матрица! Образац пропасти!

Када на чело институција доводите људе без зрна знања, без моралног и стручног интегритета, без икаквог резултата иза себе, ви свјесно бирате самоубиство с предумишљајем. То је та фаза кад некомпетентни, у страху од паметнијих, бирају још горе од себе.

Отишли смо и корак даље у том лудилу. Развили смо систем „кадровске рециклаже“. Једни те исти ликови, универзалне незналице, круже са функције на функцију као уклете душе. Јуче су „водили“ културу, данас саобраћај, сутра ће екологију или безбједност. За тај полусвијет препреке не постоје! За њих не постоји одговорност, стид, срамота… Институције су за њих само плијен, полигон за поткусуривање, социјална установа за збрињавање партијских послушника и исплату политичких мираза.

Стручност? Визија? Памет?

То је у овако накардном систему непожељно! Зашто? Па зато што стручан човјек мисли својом главом, поставља питања, анализира… А идеалан кадар овог система је онај који само клима главом.

Најпоразније од свега, оно што ме највише плаши, јесте та страшна, гробна тишина већине! Огуглали смо на овакве појаве! Постали смо имуни на бесмисао. Нормализовали смо сваку могућу девијацију, сваку болештину овог друштва прихватили као неминовност. Изузетак је, нажалост, постао правило. А то накарадно правило постало је стандард, једини аршин вриједности који више нико не проблематизује, не преиспитује, не осуђује…

Чак и да зажмиримо на пљачку и корупцију, остаје ова страшна чињеница – ми урушавамо саму биолошку и политичку супстанцу српског народа с ове стране Дрине. Више од три деценије након стварања Српске, ми се вртимо у зачараном кругу импровизације и дилетантизма.

Умјесто да смо изградили неосвојиву тврђаву утемељену на закону, знању и најбољима међу нама, ми смо подигли кулу од карата на живом блату подаништва и лојалности вођама, а не Отаџбини.

Господо, да ли је то вама нормално?!

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *