Никола Беговић аутор дјела „Живот и обичаји Срба граничара“

Пише: српскопитање

На данашњи дан 1821. године у Беговићима код Зриња на Банији је рођен Никола Беговић.

Никола је основну школу похађао у Костајници и Суњи, а средњу школу у Петрињи. Богословију је похађао у Петрињи, Карловцу и епископском училишту у Плашком.

Након завршене школе је постао учитељ, а прво радно мјесто је добио у основној школи у Костајници (1842 – 1843).

Истовремено је напредовао у црквеној хијерархији па је 1844. године рукоположен за ђакона и постаје капелан и администратор у Вукошевцу.

Његово ново радно мјесто је било у Петрињи и у овом граду је радио од 1847. године до 1856. године. Манојло Бубало Кордунаш је у то вријеме био ученик у Петрињи и написао је да прота Беговић има велики и благотворан утицај на ученике.

У периоду од 1856. године до 1862. године је радио као учитељ у Перни и овај период је значајан јер је у овом периоду први пут на подручју Горње крајине изведена химна светом Сави, а у писању светосавске химне велику улогу је имао прота Беговић.

Никола Беговић је након рада у Перни почео да ради у Карловцу. У овом периоду је напредовао и у црквеној хијерархији па је 1867. године постао протојереј. О значају Карловаца као средишта културе у Горњој крајини је писао Манојло Бубало Кордунаш који је рекао да Банијци, Кордунаши и Личани Карловац зову „наш мали Београд“.

Никола Беговић је истовремено и политички активан па је као представник Војне крајине учествовао на засједањима сабора Банске Хрватске и Славоније 1861. године и 1866. године, а од 1867. године до 1881. године као представник Горњокарловачке епархије учествује на засједањима црквено – народног сабора у Сремским Карловцима.

Вукосава Опачић Лекић је у књизи „Сањао сам да ме мјесец умива“ написала да је Никола Беговић написао дјела из области црквене историје, бесједништва, етнографије и поезије. Познат је и као преводилац значајних дјела из књижевности других народа и објавио је велик број текстова у књижевним часописима. Никола Беговић је као изврстан етнограф учествовао на великој Свесловенској етнографској изложби у Москви 1867. године.

Једно од његових најпознатијих дјела је књига „Живот и обичаји Срба граничара“ (објављена је 1887. године у Загребу).

***

Прота Никола Беговић је познат као свештеник и учитељ, али и као политички представник Срба у хрватском сабору у Загребу и у црквено – народном сабору у Сремским Карловцима. Он је добро познавао право и бранио је интересе српског народа у Хабзбуршкој монархији. По свему судећи је читао књигу Николе Шкрлеца Ломничког „Основе управе, трговине и финансија“. Ломнички је у овој књизи заступао идеју камерализма да сви људи требају уз помоћ државе добити могућност да радом обезбједе пристојан живот.

Шкрлец је први истакао значај економске назависности и сматрао је да економска независност има већи значај од политичке независности јер је економска независност услов стварања праве политичке независности.

То је тачно јер формална политичка права мало значе ако особа која има та права нема економску независност. То се показало у периоду од 1873. године до 1890. године када је трајала велика економска криза у свијету која је утицала и на Хабзбуршку монархију, а у истом периоду је 1881. године укинута Војна крајина при чему хабзбуршка држва није предузела мјере да становништво Војне крајине припреми за живот у новим условима на које нису навикли јер су вјековима били у војној служби. То је утицало да многи Крајишници оду у Сјеверну Америку да би помогли својим породицама у завичају.

Идеја Николе Шкрлеца Ломничког о значају економске независности и њеном утицају на стварање политичке независности је исказана у ријечима проте Николе Беговића „Били смо јунаци на пушци и на муци… Али одсад ваља да будемо јунаци на привреди“. У овом духу је Владимир Матијевић рекао: „Политичка моћ једног народа почива на економској моћи“. У овом духу су настала и начела „Привредника“ („Рад, штедња, честитост“ (овдје се може додати и солидарност) и „Највеће је доброчинство дати човеку поштена рада и зараде“) која у суштини важе и за Српску банку, Савез српских земљорадничких задруга и Главну привредну задругу.

Војна крајина је у духу камерализма развијана као економски самодржив систем, а на сличан начин је била уређена и породична задруга. Породична задруга се ослањала на сопствене снаге и на солидарност са другим породицама у општини (преко народних привредних установа као што је моба).

Никола Беговић је идеју Николе Шкрлеца Ломничког о значају економске независности за стварање политичке независности ускладио са начелима породичне задруге јер је знао да економија може дати праве резултате само ако је заснована на врлинама. У том духу су Владимир и Паулина Матијевић са својим сарадницима остварили идеје Николе Беговића и основали су установе које су у служби људи. Ове установе су основали људи који нису имали материјалних проблема, али су показали спремност да помогну другим људима. Ове установе показују исправност ставова Николе Беговића. Успјех ових установа је још већи због чињенице да нису имале подршку хабзбуршке државе. На врлинама и начелима породичне задруге су основане и наше пољопривредне задруге између два свјетска рата и наша економски успјешна и социјално одговорна предузећа основана након II свјетског рата. У условима стварања равнотеже снага у свијету по идејама Николе Беговића на врлинама и начелима породичне задруге можемо и требамо основати економски успјешна и социјално одговорна предузећа.

Велики прота је знао да је новац слично ватри добар слуга и лош господар, тј. да човјек мора владати собом да би могао новац употребити на прави начин, а то значи и за добро појединца и за добро заједнице. Зато је Никола Беговић највећу пажњу посвећивао врлинама, тј. систему вриједности. Показало се да је то исправан приступ. Утицај Николе Беговића се јасно види на примјеру „Привредника“. Ученици су у „Привреднику“ добијали знања из културе, у њима су развијане врлине стечене у породици које су их покретале да кад стекну стручна знања савјесно и стручно послују. На овај начин је Никола Беговић у својим ученицима подстицао друштвену одговорност. Васпитна улога „Привредника“ и усклађеност врлина, социјалне одговорности и економског успјеха су употпуњени оснивањем Главне привредне задруге.

Петар В. Крестић је у раду „Владимир Матијевић и друштво „Привредник““ написао да је Главна привредна задруга члановима са напуњене 24 године живота обезбјеђивала зајам за покретање самосталног посла (у висини петороструке вриједности зајмопримчеве имовине) уз гаранцију три жиранта, а то су углавном били другови – задругари младог предузетника (Српско привредно друштво „Привредник“ Кроз три вијека“). На овај начин је покренуто самофинансирање и подстицани су одговорност и солидарност „Привредникових“ питомаца који су истовремено као привредници помагали школовање друге дјеце преко „Привредника“. Тај систем образовања ученика је осмислио Никола Беговић и омогућио је да се добрим образовањем дјеце у „Привреднику“ и у Главној привредној задрузи остваре велики друштвени резултати.

Установе које су основане по идејама Николе Беговића показују да је став Николе Беговића о значају врлина исправан јер само врлине могу да преобразе свијет у боље и љепше мјесто за живот и  установе истовремено требају да буду израз народног бића. Због тога су важна начела породичне задруге која подразумијевају равнотежу између општег и личног и равноправност чланова породице. У породици и у свакој истинској заједници чланове повезују љубав, поштовање и истинско разумијевање. То показује величину Николе Беговића који је нагласио значај породичне задруге у којој постоји равноправност мужа и жене. По идејама Николе Беговића и у овом духу Владимир и Паулина Матијевић су са сарадницима основали Српску банку, Савез српских земљорадничких задруга, „Привредник“ и Главну привредну задругу и обоје су постали акционари Српске банке. Врлине су чувале и сачувале наше претке и покренуле су их на велика дјела. Те исте врлине чувају и нас и све што су могли наши преци можемо и ми. Врлине преображавају појединца у личност и чине основу сваке истинске заједнице (брачне, породичне, народне, државе). Оне нас чувају и чине људима. Суштина свих врлина је љубав. Врлине су сигурна основа за изградњу сретне и боље будућности.

Извор: фејсбук страница Кордунашка читанка

ФОТО: фејсбук