Патријарх Порфирије богослужио у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке на Кошутњаку

Вера у реч Христову и прихватање речи Христове као правила живота чини да разумемо да је једини исправан пут, иако узак, иако понекад не лак, пут Јеванђеља, рекао је патријарх

Извор: Политика

Патријарх српски Порфирије је данас, на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, началствовао светом Литургијом у храму посвећеном том великом светитељу на Кошутњаку. Саслуживали су протојереј-ставрофор Милан Виленица, протојереји Никола Гаврић и Драган Ђокић, протонамесник Горан Мишановић, јереји Миодраг Топаловић и Владимир Пражић, протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић и ђакони Василије Перић и Ненад Јовановић.

-На примеру апостола Луке и свега оног што он пише, као и у овом одломку из његовог Јеванђеља, јасно и сам Господ вели да Он открива Истину, Истину великим словом, открива Себе, а онда и сам смисао живота, тајну живота и тајну читавог света и творевине онима који су безазлени, онима који имају чисто срце, онима који живе вером, онима који су вером учинили да речи Јеванђеља и заповести Божје буду правила и принципи живота. А те заповести Божје изречене су једноставним речима. Оне су толико једноставне да су блиске, прихватљиве и разумљиве сваком човеку. Реч Божја о томе да не треба осуђивати, да треба бити трпељив, да треба бити милосрдан, да не треба бити злонамеран, да не треба оговарати, врло је једноставна. Није потребно никакво тумачење, нису потребне никакве посебне књиге и школе да бисмо то разумели. Само је неопходно да имамо поверење у реч Христову, да прихватимо ту реч Христову као нешто што је нама природно и нормално, као нешто што чини да ми растемо и узрастамо у лепоти и у радости – беседио је патријарх српски.

Истакао је да вера у реч Христову и прихватање речи Христове као правила живота чини да разумемо да је једини исправан пут, иако узак, иако понекад не лак, пут Јеванђеља.

-Да када на том путу стојимо, већ сада и овде бивамо испуњени радошћу; да је то пут који нас води у загрљај Божји; али да је то у исто време пут на којем се грлимо једни са другима, на којем праштамо једни другима, на којем покушавамо да ослушнемо једни друге, на којем покушавамо да разумемо једни друге, на којем разумемо да то што свако има посебан, другачији и различит дар јесте сама могућност да дарујемо једни другима себе, да се радујемо једни другима.

ФОТО: СПЦ