Приче са фејсбука: Неста народне хранитељице

Подјелите чланак

Извор: Село Касидоли Јахорина

У току Другог свјетског рата пруга је на дуже вријеме била у прекиду. Источна пруга је била најскупља изграђена жељезничка пруга до тада. Укупна цијена коштања пруге износила је 75 милиона златних круна, или 450.000 златних круна по једном километру. Аустроугарски инжињери с великом су муком пројектовали трасу кроз кањоне Миљацке и Праче због веома тешке конфигурације терена.

Иако су државни службеници задужени за градњу били запрепаштени сложеношћу трасе, с државног је врха стигло наређење да се пруга мора градити по сваку цијену. Та је цијена износила, урачунавши радну снагу, усјеке, тунеле, шине, станичне зграде и саму жељезницу, ни мање ни више него килограм злата по једном метру.

Пругом је престао промет и кретање возова 1. јула 1978. године. Био је то потез државе који се ничим није могао оправдати. Дневно је саобраћало око 40 композиција у оба правца или приближно сваких пола часа у једном од праваца тутњао је воз.

Претежан терет био је угаљ из Миљевине и Пљеваља, обловина, даске, паркет, пољупривредни производи. Траса је била стабилна, обезбјеђена, без великих инвестиција улагања. Локомотиве су биле на угаљ, а брзина возова била је око 40 километара на час. Народ је пругу користио, пружала му запошљавање, давала хљеб, превозила га без закашњења, све је било у најбољим годинама и пуној снази животној.

Одједном као да је све громове привукла… Сва сиромаштва од ње су пристекла, гута новац, а ништа не привређује, каже власт. Смета напретку друштва, ко то још има жељезничке пруге уског колосијека. Требају нам жељезнице као у Јапану, које развијају брзину преко 200 километара на час. То више није ни за старо гвожђе, уништавај ту старудију, није то за социјалистичко друштво, друштво самоуправљача. Што је наређено то је и учињено. Гаси локомотиве, продај вагоне за викендице, кокошињце, шупе, складишта.

Вади шине, режи, ето добрих колаца за ограду. То исто са храстовим праговима, бивших траса. Неста народне хранитељице и добротворке.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *