Приче с „фејсбука“: Дан када је ослобођена Приштина

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

Трећа српска армија, под командом генерала Божидара Јанковића, је 22. октобра 1912. године, разбила турске снаге и ослободила Приштину.

Ослобођење Приштине у Првом балканском рату је оставило велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.

Историчари наводе сведочења о уласку српске војске у Приштину:

„У току послеподнева, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напред и стигли смо изнад Приштине, на једно поље. На путу смо пролазили поред кола, која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари, које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била весела”.

После ослобођења Приштине, српска Трећа армија је требала, према директиви Врховне команде, одмах да продужи покрет ка Куманову и Скопљу, будући да је већ каснила два дана.

То се, међутим, није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије генерал Божидар Јанковић, одлучио да се људство задржи у рејону Приштине, ради одмора и попуне.

Јединице су се одмарале размештене у бивацима, обезбеђујући се предстражама према фронту и боковима.

На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сећајући се јунаштва славних косовских јунака.

Према наређењу команданта армије, на месту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју, 1389. године.

Затим је командант Треће армије, генерал Божидар Јанковић, уз свечану параду јединица ушао у Приштину.

„Приштина неће видети свечанији дан од овог. На челу штаба јаше на коњу седи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави српску војску”, сведочили су војници.

Преузето са фејсбук странице Књига о Милутину.

Сличне објаве

  • Даровање је постало жртвовање

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 69 Пише: Желидраг НИКЧЕВИЋ Био сам члан жирија који је давне 1993. године додијелио Ратковићеву награду српском пјеснику Радовану Караџићу. Умјесто коментара јучерашње будаласте, инфантилне (и подле) одлуке некаквих бјелопољских одборника, ево неколико тихих ријечи о његовој поезији. *** Највећи дио онога што знамо о поезији састоји се, нажалост, од злонамјерних…

  • Од Твртка до делфина и панди

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 60 Пише: Дарко ТАНАСКОВИЋ/Нови Стандард Одавно су уочене склоности претежног дела бошњачког јавног мњења да спремно прихвата успостављени нереални и неисторични наратив о наводним супериорним „добрим Бошњанима“. А један од перјаница тога става је глумац Емир Хаџихафизбеговић Јесење заседање Генералне скупштине УН у Њујорку велика је смотра светске политике и дипломатије….

  • Није Широки Бријег то што Сарајево каже

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 85 Пише: Славко БАСАРА/спортливе Путујући нелогичном Босном и Херцеговином, за коју је и Нобеловац Иво Андрић рекао да на њеним границама престаје логика, стигох и до некадашње Лиштице, данас херцеговачког градића Широког Бријега. У Титовој Југославији су је звали „усташка постојбина“, у редефинисаној Босни и Херцеговини га зову блажим обликом „рурална…

  • Генерал Павковић није сасвим слободан

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 56 Пише: Мирослава ДЕРИКОЊИЋ/Политика Генерал Небојша Павковић је превремено пуштен на слободу, али ипак није сасвим слободан. Истовремено са одлуком о ослобађању из затвора у Финској, Међународни резидуални механизам у Хагу обавезао је некадашњег команданта Треће армије Војске Југославије и Генералштаба на поштовање одређених правила. На основу Споразума о условном превременом…

  • Смрт и бесмртност у истој личности

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 34 Пише: Миливоје ПАВЛОВИЋ/Политика Дело Данила Киша, који је рођен пре девет деценија, избрушено руком мајстора и плаћено немерљивим личним искуством, одржава га у видокругу критике и публике као истинског културног хероја модерне српске и светске књижевности. Иако није волео механизам општег места, пригодности и дословности (њима је претпостављао „боговску измешаност”…

  • Ко је Ана Тришић Бабић?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 50 Пише: Милкица МИЛОЈЕВИЋ/српскаинфо Ко је Ана Тришић Бабић: Шта је „привремена управница РС“ радила са Иванићем и УСАИД и какве везе њен муж има са корупцијском афером Ана Тришић Бабић ће од данас бити в.д. предсједника Републике Српске, или како су је у кулоарима већ прозвали „привремена управница“ Републике. Мада…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *