Приче с фејсбука: Само име – Бели Манастир – говори чији је то град!

Пише: српскопитање

Бели Манастир, нејвеће српско место у Барањи, се не зове „Бијели Самостан“ или било шта слично.

По самом имену овог места се види чије је.

Иако је читава Барања, са Белим Манастиром изгласала уједињење у Србију 25. новембра 1918. године и била у саставу Србије, захваљујући измишљеним Титовим границама, данас се Бели Манастир и Барања налазе у Републици Хрватској.

Не смемо да заборавимо да су Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржане у Новом Саду 25. новембра 1918. године изгласале да се Банат, Бачка и Барања (и пре њих Срем)  уједине у Србију, данас је само Барања са Белим Манастиром изван Србије.

Комунисти су не само издвојили Барању из Србије и припојили је Великој Хрватској, већ су Србима наметнули лудачку кошуљу звану АП Војводина коју ни данас не умемо да отресемо са тела српског народа.

А Бели Манастир је варош у ком још од првих помињања живе Срби.

На месту на ком се данас налази ова варош, постојао је средњевековни српски манастир, за који се зна да је био посвећен Светом Преображењу Господњем.

У том манастиру је по изворима из 1723. године било мноштво српских монаха.

У то време кад су беснели аустро-турски ратови и две велике сеобе Срба, долазило је до сукоба између Срба који су били привржени Бечу и Мађара који су тражили своју независност али у тој мађарској визији независности није било места за Србе, а Беч је давао повластице директно Србима.

У тим сукобима је страдао српски манастир Преображења по ком данашња варош Бели Манастир носи име.

1723. године непознати игуман српског манастира Преображења је убијен зато што није на време побегао од једног мађарског напада јер није желео да оде а да не заврши Свету Литургију.

На путу за Бају игуман је убијен те године а смрт га је задесила код једног малог извора, који је касније постао чудотворан.

На том извору су после подигли Срби прави бунар и чесму. Ту на путу ка Баји, окупљали су се болесници свих вера, у потрази за исцелењем.

Манастир Преображења је тада и порушен, и од њега су се средином 19. века још виделе рушевине.

О судбини српског манастира или како се понегде у изворима наводи „грчко-несједињеног“ (православног) манастира у Барањи 1723. године, сведочи запис у протоколу у варошком архиву Баје у Мађарској.

Данашња варош је настала са насељем 1810. године и звала се (Барањски) Моноштор или званично „Pélmonostor“, да би 1923. године и званично понела своје српско православно име Бели Манастир.

Присуство Срба у овом месту је одувек било значајно. У Белом Манастиру је још у 18. веку изграђен православни храм Светог Архангела Михаила, а у месту је постојала и српска школа, српски културни центар итд.

У Белом Манастиру је рођен и отац српске историје уметности Милан Кашанин.

Извор: Историја Срба

ФОТО: фејсбук