Приче с „фејсбука“: Јурај Рукавина, један од најодговорнијих за истребљење Срба у Хрватској

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

Јурај Рукавина се сматра за човека који је одговоран за највише угашених српских живота на територији НДХ, после Анте Павелића и Макса Лубурића. Сматра се да је он сам (посредно и непосредно) одговоран за више десетина хиљада зверских убистава. Ипак то није све.

Овај монструм био је командант Јадовна у којем је захваљујући њему мучено и убијено више десетина хиљада српске нејачи. Узима велико учешће и у другим усташким зверствима. С тога, не изненађује што никада нису скриване његове блиске конекције са комунистима са којима све време активно сарађује.

Пре рата Јуцо Рукавина и комунистички „народни херој“ Мошо Пијаде су саставили 1935. резолуцију о сарадњи „против угњетавања хрватског народа, сељаштва и радништва“. Блиско упућен у његов живот, Шиме Бален описује његово комуно-усташко деловање следећим речима: „Јуцо је испрва иступао као франковац, па чак и као усташа, али касније, по доласку у Лепоглаву, у сусретима с комунистима, пада под њихов утјецај и прихваћа антифашистичке погледе. По повратку у Митровицу, долази у ужи додир са чврстом франковачком језгром, па се враћа на стару, франковачку илузију.“

Блиска сарадња, па чак и обостране симпатије и пријатељство са комунистима остварује и са другим високо-позиционираним комунистима. Они то чак и не крију па тако Милован Ђилас у својим мемоарима са дозом носталгије описује пријатељство са „његовим Јуцом“, следећим речима: „Рукавина и ја смо постали прави пријатељи, што није била изнимка. Други комунисти спријатељили су се с „националистима“ и таква пријатељства често су преживјела затворске године.“

Треба напоменути да није само пријатељство оно што је повезивало највећег усташког монструма са југословенским комунистима већ и родбинске везе и то ништа мање него рођени брат (полу брат по оцу) – Иван Рукавина, који је такође био високи функционер у КПЈ и проглашен народним херојем.

НЕ ПОНОВИЛО СЕ НИКАД…

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *