Прије 30 година потписан Дејтонски споразум
Извор: Мондо
Данас се навршавају пуне три деценије од када је у америчкој војној бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
Питање Брчког тада није било коначно ријешено. Његов статус остављен је за посебну међународну арбитражу због изузетне стратешке важности подручја. Арбитражном одлуком из марта 1999. године Брчко је проглашено засебним дистриктом под суверенитетом БиХ, који не припада ниједном ентитету, већ функционише као самостална административна јединица у заједничкој надлежности Републике Српске и Федерације БиХ.
Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ – 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.
На Академији наука и умјетности Републике Српске ће бити одржан научни скуп „Дејтонски мировни споразум – 30 година мира и стабилности“, у организацији Центра за друштвено-политичка истраживања. Скупу ће присуствовати предсједник СНСД-а Милорад Додик и бројни професори уставног и међународног права, који ће говорити о значају Дејтона и положају Републике Српске у оквиру споразума.
У Сарајеву ће Универзитет у Сарајеву организовати међународну конференцију „30 година послије Дејтона: митови, реалности и нове визије будућности Босне и Херцеговине“, која ће се одржати 21. и 22. новембра. Скуп окупља домаће и међународне стручњаке како би критички сагледали наслијеђе Дејтонског споразума и понудили нове смјернице за будући институционални развој државе.
ФОТО: Мондо
