Резолуција ЕП о Србији израз поражавајућег стања у Европској унији

Професор Владан Петров изјавио је данас да је резолуција о Србији коју је усвојио Европски парламент израз поражавајућег стања у ЕУ

Извор: Политика

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров изјавио је данас да је резолуција о Србији коју је усвојио Европски парламент израз поражавајућег стања у ЕУ, оценивши да они критикују власт у Србији због сопственог беса и незадовољства.

Петров је рекао, говорећи о резолуцији о Србији која је у среду усвојена у Европском парламенту, да је та технологија управљања споља позната још деведесетих година, и додао да су, што се тиче ове резолуције, у питању људи из Србије који су пружили тај материјал и директно учествовали у креирању такве резолуције.

Како је навео, сви они по свим анкетама у Србији имају тако мало бирачко тело које показује да немају довољан легитимитет да оду у Европски парламент и да критикују без аргумената и доказа оно што се дешава у Србији.

-Овај документ је поражавајућ. У њему нема ништа у садржини. Ми морамо о овоме да говоримо, и о томе да поједини медији већ говоре о наредним корацима у имплементирању ове резолуције која је лошија него икада. Морамо да упозоравамо на све то – поручио је он за К1 телевизију.

Коментаришући напад који се догодио у среду испред Дома Народне скупштине у којем је упуцан Милан Богдановић, Петров је рекао да тужилаштво мора да уради озбиљан посао и да треба редовно да обавештава јавност о току истраге, а не да само једно саопштење.

Истакао је да иако се он лично не би у потпуности сложио са квалификацијом коју је дао председник Србије Александар Вучић да је то тероризам, у том деловању тужилаштва неопходно је утврдити све елементе и да ли постоји неки елеменат терористичког акта.

-Један од разлога тог окупљања тзв. Ћациленда које је добило поприлично трајни карактер, је чињеница да постоје озбиљни безбедносни ризици по функционисање највиших државних институција. Није ту само Председништво, Народна скупштина, врло близу је и једна од најважнијих институција у држави а то је институција Уставног суда – навео је он.

Петров је оценио да већина политичара у Србији нема никакву безбедносну културу, поручивши да би на високим функцијама и са стране позиције и опозиције требало да буду људи који имају безбедносно образовање.

Према његовим речима, многи политичари не поштују безбедносне протоколе и јавно коментаришу исувише лаички, што није примерено за народне посланике и људе на високим на функцијама.

-Ја као судија Уставног суда не могу да се понашам као обичан грађанин, да дајем безбедносно неодговорне изјаве. Нико од политичких функционера не сме да даје изјаве које подгрејавају унутрашње тензије. То показује да смо ми као друштво потпуно неспособни да се изборимо са унутрашњим проблемима – изјавио је он.

Петров је рекао да иако тзв. Ћациленд неуобичајено дуго траје с обзиром на то да је једна од карактеристика мирног окупљања привременост, тај скуп је законито пријављен и ту нема понашања које није законито.

-Овај скуп заиста опстаје дуже време, али ту нема понашања које није законито. Ту имате нешто што једном броју људи другог политичког спектра смета, и више пута смо претходних неколико месеци имали нападе на тзв. Ћациленд, па чак и призивања – напоменуо је он.

Када је реч о извештавању медија овом нападу, Петров је рекао да иако не би требало да постоје различите интерпретације овог догађаја у појединим медијима и на друштвеним мрежама, није толико зачуђујуће што медији различито интерпретирају овај напад.

Додао је да то што су коментари на друштвени мрежама и у јавности уследили одмах након напада, ствара сумњу да су неки људи из политичког спектра једног дела опозиције можда знали да ће се овако нешто десити, односно као да је то чекано.

Петров је рекао да иако је очекивано да постоје претпоставке од стране опозиције да је ово све изрежирано од стране режима, не постоји логично објашњење и разлог због чега би актуелна власт управо пред 1. новембар, када треба спуштати тензије и показивати да се ситуацију у друштву нормализује, подиже тензије на овај начин.

-Ми морамо у будућности да се учимо функционисању правне државе, а правна држава подразумева да се ипак изричу па примењују правне санкције за она дела која представљају различите врсте правних преступа, укључујући и кривична дела – поручио је он.

ФОТО: Политика