Ру­си­ја не­ма пра­во да од­у­ста­не од бор­бе за Ср­би­ју

Извор: Политика

Ру­ско исто­риј­ско дру­штво је тач­ка оку­пља­ња свих оних ко­ји Ср­би­ју ви­де као са­мо­стал­ну, сло­бод­ну и ус­прав­ну, ко­ји Ср­би­ју ви­де као др­жа­ву ко­ја ће се без ика­квих огра­да бо­ри­ти за мир­но ства­ра­ње Срп­ског све­та и ко­ја ће се бо­ри­ти да бу­де истин­ски са­ве­зник Ру­си­је и Ки­не, ре­као је пред­сед­ник Са­ве­та Пред­став­ни­штва Ру­ског исто­риј­ског дру­штва у Ср­би­ји Алек­сан­дар Ву­лин. На­гла­сио је да они ко­ји би да од­ре­де на­шу бу­дућ­ност мо­ра­ју нај­пре да нам про­ме­не про­шлост, да про­на­ђу оправ­да­ње за сва­ко зло, па­кост и на­си­ље ко­је су нам учи­ни­ли и ко­је ће нам тек чи­ни­ти та­ко што ће у про­шло­сти про­на­ћи оправ­да­ње и да је за­то пр­ви за­да­так Ру­ског исто­риј­ског дру­штва бор­ба про­тив сва­ке ре­ви­зи­је исто­ри­је и очу­ва­ње исто­риј­ске исти­не о срп­ском и ру­ском на­ро­ду.

-Ми на сво­је прет­ке не­ма­мо раз­ло­га да се љу­ти­мо, они су нас увек упи­са­ли на бо­љу стра­ну исто­ри­је. Не­ка се они дру­ги, ко­ји ни­кад ни­су би­ли на бо­љој стра­ни исто­ри­је, љу­те на сво­је де­до­ве и оче­ве, али не­ка не по­ку­ша­ва­ју да од на­ших де­до­ва и оче­ва пра­ве зло­чин­це ка­кви су они са­ми – по­ру­чио је Ву­лин на осни­вач­кој скуп­шти­ни Ру­ског исто­риј­ског дру­штва у Бе­о­гра­ду, на­кон што је то дру­штво, на чи­јем је че­лу ди­рек­тор Спољ­не оба­ве­штај­не слу­жбе Сер­геј На­ри­шкин, до­не­ло од­лу­ку да осну­је сво­је пред­став­ни­штво у Ср­би­ји.

Алек­сан­дар Ву­лин је ис­та­као да ми ни­смо у су­ко­бу са сво­јом про­шло­шћу, али да мо­ра­мо да се за­пи­та­мо је­смо ли је до­стој­ни. Да ли би­смо ми, ова ге­не­ра­ци­ја, би­ли под­јед­на­ко упор­ни да у ве­ко­ви­ма на­из­глед веч­ног тур­ског роп­ства оста­не­мо у за­вет сво­јих пре­да­ка, у сво­је име и сво­ју ве­ру? Да ли би­смо ми има­ли сна­ге да по­диг­не­мо оно­ли­ко уста­на­ка ко­ли­ко су ди­за­ли они пре нас с не­из­ве­сним ис­хо­дом, али си­гур­ни да ће сло­бо­да јед­ног да­на до­ћи? Да ли би­смо ми има­ли хра­бро­сти да уђе­мо у ца­рин­ски рат с чи­та­вом Евро­пом са­мо за­то да би­смо са­мо­стал­но опре­ма­ли сво­ју вој­ску, чу­ва­ли сво­ју бра­ћу и са­мо­стал­но од­лу­чи­ва­ли о сво­јој спољ­ној по­ли­ти­ци? Да ли би баш ова ге­не­ра­ци­ја има­ла ту хра­брост да на исти на­чин од­го­во­ри на аустро­у­гар­ски ул­ти­ма­тум и са­чу­ва до­сто­јан­ство за ге­не­ра­ци­је ко­је до­ла­зе?”, упи­тао је Ву­лин и до­дао:

-Да ли би­смо ми има­ли хра­брост да се по­вла­чи­мо кроз ал­бан­ске гу­ду­ре, али се ни­ка­да не пре­да­мо? Ко­ли­ко нас би из­да­ло на­ре­ђе­ње као ко­ман­дант пу­ка на Мач­ко­вом ка­ме­ну ро­ђе­ном си­ну да се не по­вла­чи по це­ну жи­во­та? Ко­ли­ко би нас има­ло хра­бро­сти да не пот­пи­ше Трој­ни пакт и да диг­не уста­нак са­мо за­то што пре­ко на­ше зе­мље хо­ће да про­ђу тен­ко­ви ко­ји ће да уби­ја­ју ру­ску бра­ћу? Ко­ли­ко би нас би­ло до­стој­но успо­ме­не на оне ко­ји су под прет­ња­ма санк­ци­ја­ма и бом­бар­до­ва­њем од­би­ли да не по­ма­жу срп­ску бра­ћу где год да жи­ве? Ко­ли­ко би нас има­ло хра­бро­сти да од­би­је ул­ти­ма­тум из Рам­бу­јеа? Ко­ли­ко би нас би­ло до­стој­но оних ко­ји су ко­ра­ча­ли пре нас? Ко­ли­ко би нас би­ло у ста­њу да рас­пи­ше ре­фе­рен­дум у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, па и по це­ну да нам уве­ду и лич­не санк­ци­је или да их вра­те?

На­гла­сио је да ни­ко од нас и не по­ми­сли да ње­го­во од­у­ста­ја­ње мо­же би­ти не­при­ме­ће­но у исто­ри­ји и се­ћа­њу ге­не­ра­ци­ја ко­је тек до­ла­зе иза нас. Ис­ти­чу­ћи да је по­но­сан на Ср­би­ју ко­ја ни­је и не­ће уве­сти санк­ци­је Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји, Ву­лин је ре­као да са­мо у овој ге­не­ра­ци­ји праг­ма­ти­зам и му­дрост зна­че на­пу­сти­ти Ру­си­ју и упи­тао: -Да ни­је Ру­си­ја оп­ста­ла свих ових ве­ко­ва као ве­ли­ка и не­по­бе­ди­ва, зар сум­ња­те да би и Ср­би­ја оп­ста­ла?” „Да Ру­си­ја ни­је ста­ја­ла свих ових ве­ко­ва, зар ми­сли­те да би по­сто­ја­ла мо­дер­на Ср­би­ја ка­квом је да­нас по­зна­је­мо? Ако Ру­си­ја не по­бе­ди и не оп­ста­не као је­дин­стве­на и по­бед­нич­ка др­жа­ва, зар ми­сли­те да ће и Ср­би­ја оп­ста­ти као је­дин­стве­на и по­бед­нич­ка др­жа­ва? Ова јед­но­став­на исти­на под­се­ћа нас да је сва­ка ге­не­ра­ци­ја у исто­ри­ји срп­ских по­ли­ти­ча­ра бар јед­ном има­ла то ве­ли­ко и му­дро пра­во да Ру­си­ма ка­же ’не’, али је сва­ка ге­не­ра­ци­ја срп­ских по­ли­ти­ча­ра до­че­ка­ла да од ру­ског ’да’ за­ви­си њен фи­зич­ки оп­ста­нак. Не­мој­мо то за­бо­ра­ви­ти и не дај­мо се­би да по­на­вља­мо та­кве гре­шке – ис­та­као је.

По­ру­чио је и да Ру­си­ја не­ма пра­во да од­у­ста­не од бор­бе за Ср­би­ју. -Знам да Ру­си­ја не­ма пра­во да Ср­би­ју пре­пу­сти За­па­ду, да не­ма пра­во да пре­ста­не да се бо­ри за Ср­би­ју, јер пре­ста­не ли Ру­си­ја да се бо­ри за Ср­би­ју пре­ста­ће да се бо­ри за са­му се­бе – ка­зао је Ву­лин.

ФОТО: Политика