Свештеник не зна да чита латиницу!
Пише: српскопитање
Е да је среће да ми сви данашњи Срби имамо ту свест из ове поруке и у потпуности одбацимо то окупаторско писмо „усташицу“ чија употреба доводи до унијаћења и нестанка Срба.
Писање „латиницом“ усташицом сви компјутерски алгоритми аутоматски то писаније уврштавају у хрватски језик и књижевност.
Све највеће светске библиотеке књиге исписане „латиницом“ усташицом аутоматски уврштавају у хрватски језик и књижевност, па су тако Његош, Андрић, Црњански, Кочић, Станковић итд. убројани у одсек за хрватски језик и књижевност са својим књигама штампаним на „латиници“ усташици.
Не постоји идиотизам звани „српска латиница“ јер је то што ви зовете „српском латиницом“ измислио хрватски лингвиста Људевит Гај 1830. године тако што је, инспирисан Вуковом реформом српске ћирилице, узео латинску основу, српски штокавски језик и измислио нова слова ž, č, ć, š, dž, lj, nj, dj итд. по узору на чешки језик да би на тај начин добио хрватско писмо.
У Дубровнику се није писало „српском латиницом“ већ ћирилицом и латинским писмом италијанских градова-држава без употребе Гајевих слова попут ž, č, ć, š, dž, lj, nj, dj итд.
Сваки страни окупатор нам је забрањивао ћирилицу, аустроугарска царица Марија Терезија, па цар Фрањо Јосип I, па 1915. године на окупираним територијама, када је злочинац аустроугарски земаљски поглавар у БиХ Стјепан Саркотић, изјавио да „Срби у БиХ са својим ћириличним писмом представљају непријатељско тијело истока у борбеној зони запада“.
Да не помињемо да је први закон у геноцидној нацистичкој Независној Држави Хрватској, био забрана ћирилице. У Загребу је 21. априла 1941. године објављена „Законска одредба о забрани ћирилице“, коју је потписао поглавник Анте Павелић. Сви ћирилични натписи и ћириличне писаће и штампарске машине су уништене, а писање ћирилицом се кажњавало смрћу.
Или комунистичко наметање „латинице“ усташице тзв. Новосадским књижевним договором од 10. децембра 1954. године, којим је на папиру прокламована „равноправност“ ћирилице у латинице, а у пракси је то значило избацивање ћирилице и искључиво коришћење „латинице“ усташице.
Оног тренутка кад нестане ћирилица, а успешно радимо на томе, нестаће и православни српски народ. Без ћирилице, постаћемо Хрвати.
Никада ниједан Србин ништа није написао том „латиницом“ до пре неколико деценија. Све најважније што су Срби икада написали, писали су ћирилицом која је толико срасла са нашим народом да је постала једна од главних обележја српског идентитета.
Прекинимо силовање српског идентитета и српског језика писањем „латиницом“ усташицом!
Извор: фејсбук страница историја Срба
ФОТО: фејсбук
