Скупштина српског народа у БиХ, претеча НСРС, основана прије 34 године

Пише: Ведрана КУЛАГА СИМИЋ/Глас Српске

Републички парламент је доказао ауторитет и 1991. и ове године, а политичке околности у којима ће бити обиљежен дан његовог формирања је могуће упоредити и са историјским потезима посланика који су почетком деведесетих показали политичку храброст, свијест и јединство у одбрани права српског народа и ударили темеље Републике Српске.

Те и друге поруке упутили су садашњи и некадашњи предсједници Народне скупштине Републике Српске (НСРС), која данас слави 34 године постојања.

Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991, а тај потез је повучен након што су српски посланици прегласани у тадашњој Скупштини СР БиХ десет дана раније.

На првој сједници Скупштине српског народа у БиХ расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији, а први човјек актуелног 11. сазива НСРС Ненад Стевандић каже за „Глас“ да и данас врло добро знају шта да раде, иако трпе критике, посебно након посљедње сједнице, када су повучени одређени закони попут оног који се тицао имовине и изборних правила. 

-Законе је доносила, неке и повукла, што значи да су ти закони обавили своју функцију. Имовина је одавно укњижена. Српска није изгубила ништа од имовине и уставне позиције и Народна скупштина остаје у капацитету и снази да и даље доноси одлуке. То је њена превасходна функција – изјавио је Стевандић.

Одлуке ће, каже, доносити по процјени скупштинске већине или ће и даље бити мјесто које ће позивати све да учествују у одлукама – и позицију, али и опозицију.

-Онај ко се не одазове и не жели да учествује у одлукама, ни у припреми ни у гласању за, ни против, чак ни уздржан, већ излази, не може да критикује Скупштину да је изгубила свој ауторитет. Они су га изгубили, а Скупштина га је задржала. Она ће и даље бити најважнији орган у Српској и мјесто гдје ће јавност моћи да види рад и позиције и опозиције. Шта је прави рад, а шта реклама. Остали смо и бићемо јаки и даље, доносићемо одлуке у складу са интересима властитог народа – рекао је Стевандић.

Тврди да се зна шта и због чега ради у датом моменту.

-Како год то звучало, треба имати одговорности и храбрости да буду донесене тешке одлуке и издржане критике за њих, али крајњи циљ је увијек да Српска сачува свој капацитет, територијални, институционални и уставни. Ништа од тога није изгубила и сутра може да доноси радикалније или либералније одлуке, у зависности од интереса и потреба народа – закључио је Стевандић.

Бивши предсједник Народне скупштине Драган Калинић изјавио је Срни да је и почетком деведесетих година међу Србима у БиХ постојала подјела на власт коју су већински чинили чланови СДС-а и опозицију, у којој су такође били Срби из неких мањинских странака, прије свега Савеза реформских снага.

-Када се тих октобарских дана 1991. показало да је за опстанак српског народа, слободу и равноправност са друга два народа у БиХ постало бити или не бити, када је над главом висила пријетња од понављања трагичне историје у политичком и физичком погледу, сви Срби у тадашњој Народној скупштини Социјалистичке Републике БиХ показали су највиши ниво политичке зрелости и националне самосвијести – рекао је Калинић, који је био и посланик првог сазива Скупштине српског народа у БиХ.

Према његовим ријечима, српски посланици тада нису дошли под кишобран СДС-а, већ под заједнички кров са својим угроженим народом.

-У одбрани наше младе државе кључну улогу су одиграли војска и полиција, уз највећу могућу подршку народа. И док је трајао рат, српски посланици из владајућих и опозиционих странака показивали су највиши степен сагласности и саборности око кључних националних питања, уз демократску расправу у Народној скупштини – рекао је Калинић.

Према његовим ријечима, то је, између осталог, сачувало Републику Српску и омогућило им да из сваке кризе, којих је било безброј тих тешких година, изађу јачи и одлучнији у одбрани онога за шта су животе дали најбољи.

-То је мементо који би требало да важи и за данашње сложене политичке прилике у којима неконтролисане страсти, изјаве, поступци, па и нека врста политичке неурачунљивости, надјачавају здрав разум, а уски страначки, па и лични интереси, стављени су у први план – рекао је Калинић.

Професор Милимир Мучибабић изјавио је Срни да је конституисање Скупштине српског народа у БиХ значило институционално уозбиљење националне воље српског народа у нимало лаким временима и почетак изградње институција Српске које се морају јединствено чувати и јачати.

Низ догађаја

Историчар Александар Костовић је поручио да је дан формирања Скупштине српског народа у БиХ, 24. октобар, један од најважнијих датума у новијој српској историји. Он је истакао да је политичка одлука српских посланика да напусте наставак сједнице Скупштине БиХ 1991. била одговор на нелегално прегласавање и покушаје босанских муслимана, уз подршку политичких представника Хрвата, да буде наметнут нови уставни поредак.

-То је био низ догађаја који су водили ка 9. јануару и формирању Српске. Ње ће бити док наши представници имају политичку храброст и разумијевање историјског контекста. Можемо се разликовати у мишљењима, али у вези са кључним националним питањима морамо бити јединствени – рекао је Костовић.