Служена Литургија поводом празника Свете Текле у Старој цркви у Сарајеву

Извор: СРНА

Данас је у Старој цркви у Сарајеву, поводом празника Свете првомученице и равноапостолне Текле служена Света архијерејска литургија коју је предводио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз присуство велики број вјерника, представника Српске православне цркве и јавног живота.

Према традицији, у Старој цркви у Сарајеву освештава се вода руком светитељке и обавља литија око храма током које се носе мошти Свете Текле.

Света Текла прва је хришћанска мученица и сматра се равном апостолима, а Српска православна црква слави је вијековима.

Митрополит Хризостом у бесједи истакао да су се са вјером и љубављу окупили око имена Свете Текле.

-Очекујемо благодат Божију коју ће Бог преко ње да излије на нас, да нас утврди и оснажи. Благо ономе чијег се срца дотакне Бог – поручио је митрополит Хризостом.

Владика је навео да свако ко се опредијели да иде за Христом мора бити спреман да носи свој крст и да доживи управо оно што је сам Господ доживио – понижење, распеће.

-Тако је управо Света Текла разумјела науку Гоподњу – да је то наука живота. Господ је страдао на Голготи, трећи дан васкрсао, јавио се и вазнио на небеса и опет ће доћи да суди живима и мртвима. Та вјера је такла срце тада младе дјевојчице – рекао је митрополит.

Света Текла живјела је у вријеме Светог апостола Павла и била му помоћница у проповиједању јеванђеља Христовог. То јеванђеље и проповиједање потврдила је мученичком смрћу и зато се назива великомученица, али и равноапостолна.

Десну руку првомученице Текле донио је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године, а патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву.

Митрополит дабробосански Сава Косановић је ту свету десницу однио 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Стара црква на сарајевској Башчаршији посвећеној Светим архангелима Михаилу и Гаврилу подигнута је у 14. вијеку, а прије осам вијекова ушла је у састав тадашње Дабарске епископије, коју је основао Свети Сава, и тај континуитет има непрекидно до сада, када дјелује у оквиру Митрополије дабробосанске.

Проглашена је за национални споменик БиХ и представља најстарији и један од највреднијих културно-историјских споменика Сарајева.

Светој литургији присуствовао је и замјеник министра одбране у Савјету министара БиХ Александар Гогановић. Он је истакао за Срну да је у овим тешким временима од изузетног значаја да се српски народ окупља око своје цркве и светиња, наглашавајући да духовно заједништво јача народ и помаже очувању идентитета.

-Посебно данас, када свједочимо све чешћим нападима на српске светиње, гробља и повратничку имовину у ФБиХ, наше заједничко окупљање и подршка Српској православној цркви има непроцјењиву вриједност. То је порука да ћемо чувати своје коријене и остати истрајни у очувању вјере и традиције – нагласио је Гогановић.

Испред Старе цркве на Башчаршији у Сарајеву терориста и припадник „зелених беретки“ Рамиз Делалић Ћело 1. марта 1992. године убио је српског старог свата Николу Гардовића и ранио свештеника Раденка Мировића, што је означено као почетак грађанског рата у тадашњој СР БиХ (1992-1995).

ФОТО: СРНА