Србин који је раскринкао Хрвате!
Зашто је толику буру у Хрватској изазвао легат Дејана Медаковића?
Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ
,,Бројни протести, не само на улици, него и у јавном животу Хрватске, дакле и од хулигана и од политичара, били су претходних дана због изложбе „Ефемирис – легат Дејана Медаковића“ у оквиру Дана српске културе у Загребу. Зашто?
После Руђера Бошковића и Николе Тесле, Дејан Медаковић је најзначајнији Србин рођен на територији коју покрива данашња Хрватска. Рођен у Загребу 1922. године, у угледној породици Медаковић која је дала неколико знаменитих личности и оставила дубок траг у култури тог града.
На почетку Другог свјетског рата, његов отац је желео да се склоне у Трст, али је он инсистирао да иду у Београд. Дејан и његова сестра 1942. године дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на њемачком језику. Као избјеглица, волонтирао у Музеју кнеза Павла и у Музеју града Београда,
После студија, постао је историчар умјетности и књижевник, професор и декан Филозофског факултета (1971-1973), генерални секретар и потом председник Српске академије наука и уметности (1998-2003), један од највећих Срба 20. вијека, који је оставио врхунска дјела о српској ликовној умјетности, о српским манастирима (посебно о Хиландару и Савини), као и о српској култури у Трсту, Загребу, Бечу и Сентандреји.
Био је међу 16 потписника, 1986. године, нацрта Меморандума САНУ, који се бавио дискриминацијом Срба у Југославији. Управо тај документ хрватски политичари и интелектуалци и данас означавају за узрочника распада Југославије и почетак грађанског рата. Сам Медаковић о Меморандуму је 2002. године рекао:
„Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. …У Хагу се сада опет потеже Меморандум. …То је вртлог дневне политике…“
Почетком 90-тих година, Дејан Медаковић је објавио четворотомно књижевно дјело Ефемерис у коме је обрадио судбину (своје) српске грађанске породице из Загреба, бурно и брутално европско раздобље, вријеме ратова, страха и мржње, али и вријеме међуратне и постратовске Југославије, проницућу у скривене лавиринте историјских, друштвених и политичких токова, те расклапајаући сложени механизам српско-хрватских односа.
Тешко је код нас пронаћи писца који је тако дубоко и аналитично проникао у мрачни свијет страха, мржње, зла у Хрватској, показујући тамошњи однос према Србима огољен као на длану. У томе се вјероватно крије тајна зашто је његово дјело непожељно у Хрватској!
Стицајем околности, баш пре неки дан сам добио на поклон његов дневник у осам књига („Дани, сјећања“). Иако сам тек почео да их читам, увјерен сам да не постоји боље свједочанство о српским странцутицама у другој половини 20. вијека.“
Фото: Фејсбук страница Дејан Медаковић
Преузето са Фејсбук странице Историја српског поморства
