Стоп величању неонацизма

Пише: српскопитање

Постављање споменика Жан-Мишелу Никољеу у центру Вуковара – непосредно поред места где је деценијама стајао Споменик борцима и српским цивилима  страдалим од усташких злочина у НДХ🇭🇷 – представља чин који изазива дубоку забринутост. Не због саме чињенице подизања споменика појединцу, већ због симболичког и идеолошког оквира у који је тај чин постављен.

Жан-Мишел Никоље је био припадник ХОС-а, паравојне формације која је 1991. године јавно истицала усташке симболе, укључујући слово „У“, грб НДХ и поздрав „За дом спремни“. Ти симболи нису никаква „традиција“ нити „стари поздрав“, већ недвосмислени знакови једне од најмрачнијих идеологија 20. века – хрватског нацизма. Када се на јавним местима данас рехабилитују или романтизирају људи и формације повезане са тим знаковима, то више није питање комеморације, већ пропаганде неонацистичке симболике.

Посебно је проблематично што се истовремено уклањају или маргинализују споменици који сведоче о злочинима НДХ, страдања српског народа у Срему и улози антифашистичких бораца у ослобођењу Вуковара 1944. године. Када се уклањају антифашистички споменици, а на њихово место постављају споменици људима који су носили усташка обележја, онда то није „уређење јавног простора“ – већ покушај брисања историје.

Такви поступци нису само ревизионизам; они представљају опасно клизање ка култури која толерише екстремистичке симболе и идеологије. А свака толеранција према екстремизму пре или касније води у његово оживљавање.

Величање неонацизма – макар под плаштом „домољубља“ – увек има за циљ да замени историјске чињенице идеолошким митовима. То је покушај да се легитимизују групе и идеје које су у Европи🇪🇺 осуђене као злочиначке. Друштво које то допушта доводи у питање сопствене демократске вредности, поштовање људских права и културу сећања.

Нормализација усташке симболике у Вуковару и шире у Хрватској није само напад на историјску истину, већ и на европске антифашистичке темеље. Она подстиче поделе, релативизује злочине и отвара простор новим генерацијама да прихвате као „легитимне“ оне идеје које су у 20. веку донеле масовне злочине.

Зато је нужно и важно јавно и јасно рећи:

Величање усташке идеологије, симболике и њених носилаца није комеморација – већ облик савременог неонацизма.

А против неонацизма се не ћути.

Извор: фејсбук страница Обновимо Крајину