Три Лазаревића три брата Југовића
Пише: српскопитање
Сва четири сина Владе и Милеве Лазаревић из села Шадићи код Власенице су ступили у редове Војске Републике Српске. Тројица су погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату, Боро (1961-1992), Саво (1963-1992) и Станко (1966-1992). Преживио је најмлађи Зоран, који се у ВРС укључио са 16 година.
Отац Владо је пред рат умро од посљедица тровања. Милева, слабо покретна, живи у Власеници. Има 89 година.
Суровост овоземљаског живота могла би се дефинисати и одредити по животним судбинама породице Лазаревић.
Ово је сјећање на три погинула брата, три анђела чувара!
Три живота, три прва плача, три прве радости по рођењима,три родитељска поноса ,тројица браће, три судбине тешке!
Мајка Милева Лазаревић, из села Шадићи код Власенице, изгубила је прије рата кћерку Божану и мужа, а на самом почетку рата синове Бору, Саву и Станка. Боро је убијен испред своје куће у љето 1992. Браћа Саво и Станко ликвидирани су из засједе у месту Цикотска Ријека истог дана, 23. децембра 1992. године. У тој засједи је још 13 људи страдало. Муслимани су дошли преко брда, из комшијског села Церска. Само неколико мјесеци раније Срби су са њима постигли договор да се обострано чувају. Муслимани су то обећање погазили.
Због туге за мужем и браћом Лазаревић, њихова сестра Милка је извршила самоубиство. Сестра Митра је удата и живи у Власеници.
Боли свака помисао и свако написано слово о палој браћи за слободу! Боли туга!
Често заокупљени свакодневним проблемима чујемо да су борци гинули узалуд, да није било вриједно стати у одбрану народа, да се требало радити и дјеловати овако или онако. Отрцане и празне приче долазе и пролазе, мучки убијене браће и многих других њихових погинулих сабораца нема.
Браћа Лазаревићи ниси оставили своје огњиште и родну груду, нису напустили родитеље, напротив, остали су уз своју кућу, породицу и уз свој народ. Момци који су остали да бране своја огњишта и нејач никако нису гинули узалуд, они су јунаци и спасиоци, анђели чувари.
Своме завичају и народу даровали су своје младости и своје животе, својим главама и тијелима градили су темеље и бранике који постоје и данас, који сијају најватренијим сјајем, показују нам пут и грију душу, шаљу нам поруке, дају снагу да истрајемо и боримо за опастанак на овим просторима.
Браћа Лазаревић синоним су огромне жртве, бола и туге, Мајка Милева је Мајка храбрости, која је након погибије својих соколова наставила живот, наставила је да их сања и воли свим својим бићем, то је срце које је издржало и није издало своје најмилије…
То је она мајка која је рапортирала генералу Младићу да је Република Српска изнад свега и да има још једног сина за борбу!
Предсједник Милорад Додик је послије рата Милевином сину Зорану поклонио трактор, и лично се годинама брине о њеном здрављу. Приликом операције очију превезена је хеликотером Владе РС у Бањалуку и назад.
Слава српским јунацима и мајци која их је родила!
ФОТО: фејсбук
