Умањивање и оспоравање броја жртава хрватског логора „Јасеновац“ је уједно и оспоравање одлука Нирнбершког суда!

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Свако оспоравање броја жртава хрватског концентрационог логора Јасеновац представља не само нарушавање историјске истине, већ и довођење у питање пресуда и одлука које су утврђене у оквиру међународних судских процеса након Другог свјетског рата. Принципи Нирнбершког трибунала, који је утврдио индивидуалну кривичну одговорност за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине, касније су примјењивани и у суђењима за злочине у НДХ и њеном главном симболу – Јасеновцу. Уколико се прихвати тврдња да су званично утврђени подаци о страдањима у Јасеновцу нетачни, онда се аутоматски поставља питање ваљаности и других чињеница утврђених у тим или сродним судским процесима.

Број и страдања жртава у Јасеновцу нису само предмет националног памћења, већ дио шире прихваћене правне и историјске истине, чије оспоравање релативизује злочине, умањује патње жртава и може подривати темеље међународног и националног правног поретка. Позивамо надлежне институције да реагују у складу са законом и међународним конвенцијама које санкционишу негирање и ревизију утврђених злочина против човјечности.

Примјери процесуираних лица у вези са Јасеновцем:

Динко Шакић – командант логора Јасеновац (април–новембар 1944), ухапшен у Аргентини 1998. и осуђен у самој Хрватској на 20 година затвора.

Љубо Милош – један од руководилаца логора Јасеновац, осуђен и погубљен 1948. године

Ивица Матковић – администратор логора 1942–1943, директно укључен у организовано уништавање заточеника.

Андрија Артуковић – министар правде НДХ, одговоран за имплементацију расних закона и логора, процесуиран након рата.

Нирнбершки трибунал је успоставио темеље за међународно кривично право и принципе индивидуалне одговорности за злочине против човјечности. Ови принципи су касније примјењивани у суђењима за Јасеновац и друге логоре, што значи да оспоравање страдања у овом логору није само ревизионизам историје, већ индиректно довођење у питање правно утврђених злочина и међународних судских пресуда.

Новопостављена управница Спомен-подручја Јасеновац, Сара Лустиг, иначе припадница јеврејског народа, изјавила је да ова институција штити државу Хрватску од „великосрпске пропаганде“ одн. да је до сада утврђени број убијених Срба и осталих логораша од минимум 700 000 „великосрпска пропаганда“.

Да ли су онда и одлуке Нирнбершког суда такође дио великосрпске пропаганде? И због чега тачно се велики број јавних личности из јеврејског народа, који је страдао заједно са Србима, залаже за умањивање геноцида над Србима и заштиту Хрватске и њеног нацистичког, фашистичког и расистичког наслијеђа?

ФОТО: фејсбук