У Андрићграду обиљежено 150 година од Невесињске пушке

Извор: СРНА

У Андрићграду код Вишеграда вечерас је обиљежено 150 година од Херцеговачког устанка који је, како је истакнутно, имао пресудан значај за историју српског народа и започео његово ослобађање од Османског царства.

Манифестацију, која је окупила умјетнике, гусларе и поштоваоце српске традиције и историје, организовало је Гусларско друштво „Раде Јамина“ из Вишеграда.

Предсједник Друштва Дарко Лечић оцијенио је да је овај догађај од прије 150 година имао пресудан значај за каснија историјска дешавања и историју српског народа.

-Након тог устанка услиједили су Берлински конгрес и стицање независности Србије и Црне Горе. На неки начин, то је био устанак који је започео ослобађање српског народа од Османског царства – рекао је Лечић.

Он је навео да је ова манифестација вечерас одржана пред препуном салом у Андрићграду и да су у програму учествовали бројни извођачи и гуслари из различитих крајева.

-Гусле су још једном показале да нас подсјећају не само на традицију српског народа, већ и на историју која је веома важна за наш идентитет. Посебно је значајно што смо покренули школу гусала, а вечерас су и млади полазници дали свој допринос програму – додао је Лечић.

У оквиру манифестације здравицу је говорио здравичар Љутомир Рундић, а у другом дијелу програма представљена је његова књига „Петрин бунар“, амбициозно прозно дјело које спаја породичну историјску хронику са усменим предањем.

Аутор је навео да је радња оба дијела романа смјештена у другу половину 19. вијека, претежно на Романији, али и у Вишеграду, који постаје кључна просторна тачка не само радње, већ и судбине ликова.

„Петрин бунар“ доноси снажну причу о забрањеној љубави Србина и Туркиње, о трагедији жртава, о човјеку који гине у Невесињској пушци и судбини њихове кћерке која одраста у беговској породици, свједочећи да историја није само збир догађаја, већ и низ личних трагедија и нада.

У програму су учествовали етно-поета Мирна Карабатак, Милица Глигоровић, дуо Петар Ђукановић и Небојша Бандука, Пјевачка група „Раде Јамина“, као и гуслари Дарко Лечић, Милош Дракул, Никола Матовић, Лука Матовић, Ђорђе Радановић, Марко Ружић, Сњежан Глоговац, Никола Дракул и осмогодишњи Лазар Чолаковић, најмлађи учесник.

Током програма проглашени су побједници конкурса за најбољи ликовни рад. Прво мјесто освојиле су Ана Радојевић и Лана Савчић, друго Марија Лучић и Јелена Дамјановић, а треће Ана Лучић и Уна Шпињом.

Истакнуто је да је догађај реализован уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства културе Србије, у сарадњи са општином Вишеград и предузећем Хидроелектране на Дрини.

ФОТО: СРНА