У календару државних обиљежавања од сљедеће године „Бљесак“ и битка на Паштрику

Извор: РТРС

Сутра се обиљежава Дан примирја у Првом свјетском рату. У времену покушаја ревизије историје, за српски народ посебно је значајно његовање културе сјећања и преношење историјских истина новим генерацијама. Да се Србија све више окреће институционалном његовању културе памћења, показује и то што је Влада Србије у календар државних обиљежавања за наредну годину уврстила још неколико датума од националног значаја – међу њима страдање Срба у акцији „Бљесак“ и битку на Паштрику.

Било је потребно 30 година да се у званични државни календар обиљежавања значајних датума у Србији уврсти и Дан сјећања на Србе страдале у злочиначкој акцији „Бљесак“. Годишњица страдања Срба у акцији „Олуја“ обиљежава се од 2015. године, а за прогнане Крајишнике веома је важно што ће се убудуће подсјећати и на српска страдања у „Бљеску“.

-Заиста нам много значи зато што у задњих пар година се мало више прича о српском страдању и то веома значи породицама, поготово што је и та акција уврштена у датуме обиљежавања јер заиста заслужује – истакла је Драгана Ђукић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“.

Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“, каже да су цте двије акције синоним за етичкјо чишћење Срба из Хрватске.

-По мени је добро да се обиљежава и та акција под кодним називом „Бљесак“, већ сам споменуо да су то двије акције које – то су завршне операције етничког чишћења Срба – нагласио је Штрбац.

Првог маја 1995. године хрватске снаге протјерале су из западне Славоније више од 15.000 Срба, а убијене су или нестале 283 особе. Њихове судбине и трагедије, до сада скрајнуте, добиће пажњу јавности.

-Приближимо људима у Србији шта је то што су они преживели на својим вјековним огњиштима. „Бљесак“ ће први пут 1. маја бити обиљежен као дио државних церемонија и као датум у државном програму – нагласила је Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије.

Страдање и прогон Срба у Бљеску у живом је сјећању савременика, избјеглице нису ријешиле своје проблеме, а у Хрватској негативна пропаганда према Србима не јењава, кажу историчари.

-Српске жртве заслужују минимум поштовање, не само у Србији, него и од сусједа, а посебно од оних који промовишу европске вриједности – прича историчар Момчило Павловић.

Из страдања Срба кроз историју треба извући поуке и истину о прошлости пренијети новим генерацијама.

-Изузетно битно да пренесемо то знање, да једноставно упознамо нашу дјецу са обимом страдања, са начином – зашто смо ми прије свега страдали и од кога смо страдали, не да бисмо стварали мржњу, већ да бисмо, кажем, усадили знање, да бисмо освјестили најмлађе генерације, да би поштовали свој народ, своју државу – поручио је Бојан Арбутина, директор Музеја жртава геноцида.

У календару државних обиљежавања од наредне године наћи ће се и други историјски датуми који су дубоко утиснути у колективно сјећање српског народа, међу њима и годишњице битке на Паштрику, Маричке битке и операције „Ваздушни мост“.

ФОТО: РТРС