У првом сазиву Скупштине српског народа 1991. године била 83 посланика, ево имена

Први предсједник био је Момчило Крајишник (СДС), а потпредсједници Милован Милановић (СДС) и Бранко Симић (СДС). За секретара је именован Милош Савић.

Пише: српскопитање

Тачно прије 34 године основана је Скупштина српског народа у БиХ, институција која је поставила темеље данашње Народне скупштине Републике Српске. Од тада до данас, у фотељи предсједника републичког парламента сједило је седам личности које су оставиле свој печат у политичком животу Српске.

Скупштина српског народа у БиХ проглашена је 24. октобра 1991. године, десет дана након што су српски посланици били прегласани у тадашњој Скупштини Социјалистичке Републике БиХ. Конститутивној сједници Скупштине српског народа у БиХ присуствовало је 77 посланика изабраних у Скупштину СР БиХ — 72 из СДС-а, један из Српског покрета обнове и четири из Савеза реформских снага. Убрзо су им се придружили и други представници српског народа, па је укупно било 83 посланика.

Први предсједник био је Момчило Крајишник (СДС), а потпредсједници Милован Милановић (СДС) и Бранко Симић (СДС). За секретара је именован Милош Савић.

Народни посланици у првом сазиву Народне Скупштине Републике Српске били су још: Мирко Бјелошевић (СДС), Гавро Богић (СДС), Алекса Буха (СДС), Слободан Бијелић (СДС), Љубо Босиљчић (СДС), Радослав Брђанин (СДС), Војин Буцало (СДС), Станко Благојевић (СК-СДП), Ратко Борковић (СК-СДП), Младенко Васиљевић (СДС), Мирослав Вјештица (СДС), Ненад Веселиновић (СДС), Добривоје Видић (СДС), Миленко Војиновић (СДС), Момир Гаковић (СДС), Анђелко Граховац (СДС), Неђо Гаврић (СДС), Славко Гламочић (СДС), Момчило Голијанин (СПО), Урош Гостић (СК-СДП), Бранко Грбић (СДС), Милорад Додик (СРСЈ), Драган Ђурић (СДС), Недељко Ђекановић            (СДС), Никола Ерцег (СДС), Милан Зорић (СДС), Горан Зекић (СДС), Душко Зељковић (СДС), Миодраг Јолдић (СДС), Војо Купрешанин (СДС), Рајко Касагић (СДС), Милорад Кузмановић (СДС), Саво Кнежевић (СДС), Никола Кисин (СДС), Рајко Калабић (СДС), Златко Келечевић (СДС), Драгомир Керовић (СДС), Маринко Контић (СДС), Владо Ковачевић (СДС), Душан Козић (СДС), Драган Калинић (СРСЈ), Грујо Лаловић (СДС), Милош Леро (СДС), Пантелија Миловановић (СДС),

Војислав Максимовић (СДС), Митар Миљановић (СДС), Јово Мијатовић (СДС), Мирко Мијатовић (СДС), Милан Малиџа (СДС), Стеван Медић (СДС), Драгољуб Мићић (СДС), Момчило Мићић (СРСЈ), Драган Милановић (СДС), Добрислав Милинковић (СДС), Бошко Мишић (СДС), Милутин Најдановић (СДС), Милан Новаковић (СДС), Миладин Недић (СДС), Илија Неђић (СДС), Милан Нинковић (СДС), Остоја Ољача (СДС), Миленко Пантић (СК-СДП), Душко Пејовић (СДС), Никола Перић (СРСЈ), Горан Поповић (ДСС), Трифко Радић (СДС), Недељко Рашула (СДС), Срђа Срдић (СДС), Петар Субашић (СДС), Вељко Ступар (СДС), Марко Симић (СДС), Радован Спремо (СДС), Милан Спасојевић (СК-СДП), Светозар Тимарац (СДС), Милан Трбојевић (СДС), Милан Тешић (СДС), Момир Тошић (СДС), Петко Чанчар (СДС), Саво Ћорда (СДС) и Душан Урошевић (СДС).

Посланици који су касније ушли у Први сазив Народне скупштине, након смрти или оставке неког од посланика из првог сазива: Мирко Јовановић, Бошко Маричић, Томислав Савкић, Ристо Југовић, Миленко Станић, Игњо Јаћимовић, Томислав Батинић, Момчило Комљеновић и Јован Тинтор.

Скупштина је у почетку радила у Сарајеву, све до марта 1992. године, када је због безбједносних разлога, тачније пријетњи, премјештена у Пале. Тамо је остала до 1998. године, када је донесена одлука о пресељењу у Бањалуку, гдје се налази и данас.

Током 34 године, Народна скупштина имала је 11 сазива и седам предсједника, од којих су неки ту дужност обављали у више мандата. Послије Момчила Крајишника предсједници Парламента Републике Српске били су још: Драган Калинић (2. и 4. сазив), Петар Ђокић, Душан Стојичић, Игор Радојичић (7. и 8. сазив), Недељко Чубриловић (9. и 10. сазив) и Ненад Стевандић (актуелни предсједник).

Једно од најчешће отвараних питања било је и – колико посланика треба да броји Народна скупштина. На засједању у Бањалуци, 24. априла 1993. године, донесена је одлука о могућем спајању парламената Републике Српске и Републике Српске Крајине, чиме би број посланика био повећан на 164 (82+82). Међутим, та идеја никада није реализована.

Према измјенама Устава из 1993. године и Закону о избору народних посланика и одборника из 1994., скупштина је требало да броји 120 посланика. Ипак, амандманима из 1996. године задржан је број од 83 народна посланика, што важи и данас.

Од скромних почетака у Сарајеву до данашње институције у Бањалуци, Народна скупштина Републике Српске остала је симбол политичког континуитета и борбе за демократске институције српског народа.

Извори: Глас Српске/викпедија

ФОТО: фејсбук