Фанар и Рим у заједничкој декларацији: „Да сви једно буду“ – позив на заједничку Пасху!?

Извор: ИН4С

Папа Лав Четрнаести и васељенски патријарх Вартоломеј потписали су симболичну декларацију обавезујући се на јединство између њихових цркава, јавиле су свјетске агенције. У декларацији су се завјетовали да ће радити на проналажењу начина да Католичка и Православна црква одреде заједнички датум за Васкрс.

Заједничку декларацију преносимо у цјелости:

„Хвалите Господа јер је добар,

јер је довијека милост његова.“

Псалам 106 (105), 1

У навечерје празника Светог Апостола Андреја Првозваног, брата Апостола Петра и заштитника Васељенске патријаршије, ми, папа Лав XIV и васељенски патријарх Вартоломеј, упућујемо искрену захвалност Богу, нашем милосрдном Оцу, за дар овог братског сусрета. Следећи примјер наших часних претходника и слушајући вољу нашег Господа Исуса Христа, настављамо да непоколебљиво ходимо путем дијалога, у љубави и истини (уп. Еф 4, 15), ка жељеном обнављању пуне заједнице између наших сестринских Цркава. Свјесни да јединство хришћана није само плод људских напора, него дар који долази одозго, позивамо све чланове наших Цркава – свештенство, монаштво, особе посвећеног живота и вјерни народ – да усрдно траже испуњење молитве коју је Исус Христос упутио Оцу: „да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени, и ја у теби… да свијет вјерује“ (Јн 17, 21).

Облијежавање 1700. годишњице Првог васељенског сабора у Никеји, прослављено уочи нашег сусрета, било је изузетан тренутак благодати. Сабор у Никеји, одржан 325. године, био је промисаони догађај јединства. Сврха овог спомена није само да се подсјетимо историјске важности Сабора, него да нас подстакне да остајемо трајно отворени за истог Духа Светога који је проговорио кроз Никеју, док се суочавамо са многим изазовима нашег времена. Дубоко смо захвални свим поглаварима и делегатима других Цркава и црквених заједница који су били спремни да учествују у овом догађају. Поред препрека које онемогућавају пуно обнављање заједнице међу хришћанима – а које настојимо превазићи путем теолошког дијалога – морамо препознати да нас повезује вјера изражена у Никејском символу вјере. То је спасоносна вјера у Сина Божијег, истинитог Бога од истинитог Бога, једносуштног Оцу, који се ради нас и ради нашег спасења оваплотио и поживио међу нама, био распет, умро и био сахрањен, васкрсао трећег дана, вазнио се на небеса и поново ће доћи да суди живима и мртвима. Кроз долазак Сина Божијег уводимо се у тајну Свете Тројице – Оца, Сина и Светога Духа – и позвани смо да постанемо, у и кроз Христа, дјеца Оца и сунаследници Христови благодаћу Светога Духа. Окријепљени овим заједничким исповиједањем, можемо са узајамним поштовањем да се suočimo са нашим заједничким изазовима и радимо на конкретним рјешењима у искреној нади.

Увијерени смо да ова велика обљетница може бити надахнуће за нове и храбре кораке на путу ка јединству. Први сабор у Никеји је, између осталога, утврдио начела за одређивање датума Пасхе, заједничке свим хришћанима. Захвални смо Божијој промисли што је ове године читав хришћански свијет прославио Васкрс истог дана. Наша је заједничка жеља да наставимо трагање за могућим трајним рјешењем које би омогућило заједничко прослављање Празника над празницима сваке године. Молимо се да сви хришћани, „у свој мудрости и духовном разумјевању“ (Кол 1, 9), посвете себе доласку до заједничког датума прославе славног Васкрсења Господа нашег Исуса Христа.

Ове године обљежавамо и 60. годишњицу историјске Заједничке декларације наших часних претходника, папе Павла VI и васељенског патријарха Атинагоре, којом је прекинута размјена анатема из 1054. године. Захваљујемо Богу што је тај пророшки чин подстакао наше Цркве да у „духу повјерења, уважавања и братске љубави наставе дијалог који ће, уз Божију помоћ, довести до поновног заједничког живота, за добро душа и долазак Царства Божијег, у пуноћи заједнице вјере, братског склада и литургијског живота који је постојао током првог миленијума“ (Заједничка декларација папе Павла VI и патријарха Атинагоре, 7. децембар 1965). Истовремено, позивамо оне који се још колебају пред било каквим видом дијалога да слушају шта Дух говори Црквама (уп. Отк 2, 29), јер нас у историјским околностима нашег времена позива да свијету дарујемо обновљено свједочанство мира, помирења и јединства.

Увјерени у важност дијалога, изражавамо настављену подршку раду Заједничке међународне комисије за теолошки дијалог између Римокатоличке цркве и Православне цркве, која се у актуелној фази бави питањима која су историјски била сматрана спорним. Уз незамјењиву улогу теолошког дијалога, подстичемо и друге нужне димензије овог процеса – братске контакте, молитву и заједнички рад у свим областима у којима је сарадња већ могућа. Снажно позивамо све вјерне наших Цркава, а посебно свештенство и теологе, да с радошћу прихвате досадашње плодове и раде на њиховом даљем умножавању.

Циљ хришћанског јединства укључује и темељни допринос миру међу свим народима. Заједно узносимо усрдне молитве Богу за дар мира у свијету. Нажалост, у многим крајевима земље и даље трају сукоби и насиље који односе безброј живота. Апелујемо на све који носе цивилну и политичку одговорност да учине све како би се трагедија рата што прије окончала, а људе добре воље позивамо да подрже овај наш вапај.

Посебно одбацујемо сваку употребу религије и Божијег имена за оправдавање насиља. Вјерујемо да је аутентичан међурелигијски дијалог, далеко од тога да води у синкретизам и забуну, неопходан за суживот народа различитих традиција и култура. Подсјећајући се 60 година од проглашења декларације Nostra Aetate, позивамо све људе добре воље да заједно раде на изградњи праведнијег и солидарнијег свијета и да брину о творевини која нам је од Бога повјерена. Само тако људска породица може превазићи равнодушност, жељу за доминацијом, похлепу и ксенофобију.

Иако нас дубоко узнемирава садашња међународна ситуација, не губимо наду. Бог неће напустити човјечанство. Отац је послао Свог Јединородног Сина да нас спасе, а Син Божији, Господ наш Исус Христос, даровао нам је Светога Духа да нас учини заједничарима божанског живота, чувајући и штитећи светост сваког људског бића. Дјелом Светога Духа знамо и осјећамо да је Бог са нама. Зато у молитви предајемо Богу сваког човјека, посебно оне у потреби, оне који трпе глад, усамљеност или болест. Призивамо на сваког члана људске породице сваку благодат и благослов, „да им се срца утјеше, удружена у љубави, за свако богатство савршеног разума и познања тајне Божије“, која је Христос (Кол 2, 2).

Извор: Apostolic Journey of His Holiness to Türkiye: Joint Declaration of the Holy Father Leo XIV and His Holiness Bartholomew I (29 November 2025)

ФОТО: фејсбук