Храм у Храсну миниран послије Дејтона

Пише: српскопитање

Храм рођења св. Јована Крститеља у Храсну , обновљен 1849. године. Спаљен је у мају 1992. године, а миниран је и разрушен 1995, послије Дејтона, од стране хрватских власти. У порти храма се налази сеоско гробље, помоћне зграде, као и стећци. Данас у Храсну има српске земље, али нема српског становништва. Окупљају се углавном 3. недјеље поста, као и на Ивањдан, на рушевинама храма, где се служи се света литургија.

Горње Храсно је старо српско село. У њему су, у више заселака, живјеле познате старосједилачке породице, помињане и у средњевјековним изворима: Буквићи, Ћук, Ђого, Комад, Медан, Вукосав и Жарковић. Горње Храсно од седамдесетих година ХХ вијека припада општини Неум, а налази се недалеко од пута који води од Стоца до овог мјеста на мору. До оснивања Неумске општине припадало је Чапљини, од које је удаљено 16 км. Од Стоца, у чијем је срезу некада било, Горње Храсно је далеко око 11 км. Временом су католици постали већина у околини.

Усташе, углавном комшије су 27. јуна 1941.,на превару, позивом, скупили све Србе, мушкарце преко 14 година из Горњег Храсна и затворили их основну школу, у центру села. Изговор за затварање био је сутрашњи Видовдан и тобожњи страх од српског устанка. Под изговором да их воде у привремено у Столац, усташе комшије су мирно повезали Србе у конопце, по двојицу, за лијеве и десне руке.Ноћу су их повели према Стоцу, али козјом стазом која води према јами Гавраници, у брду Козарица. Зауставили су их измучене, многе и босе, испред јаме и послије команде:“За дом спремни!“, запуцали на несрећнике. Многи су пали на земљу мртви рањени.Али, случај је хтео да усташе, нехотице, убију и једног од својих.. Ухватила их је због тога пометња па су прекинули паљбу. Захваљујући томе 39 Срба се успјело ослободити конопаца и побјећи у брдо. Међу њима је било и рањених.У зору су усташе дотукле преостале рањене Србе.Тијела њих 66 су гурнули у јами и затрпали их грањем и камењем. У марту 1943., усташе су убиле још 5 жена и дјеце из породице Ђого. Родбина жртава је 1970., из Гавранице, извадила кости мученика и сахранила их у спомен костурницу. Локалне власти, тада комунистичке, им нису дозвољавале да споменику напишу истину.

У прољеће 1992., регуларне јединице војске РХ су спалили ову цркву.Уништена је и спомен костурница жртава у центру села и све куће. Послије рата Срби се нису вратили у село, а све њихово је још у рушевинама. Само су обновљене три куће и покрентута је иницијатива за обнову споменика у облике црквице на спомен костурници. Храм рођења св.Јована Крститеља у Храсну Није обновљен.

Фото: Горан Комар

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

ФОТО фејсбук