Хрвати уклањају све трагове ћирилице и мртве Србе убијају

Пише: српскопитање

Док луди Срби иду да уживају на море и неки келнеришу током лета у Независној Држави Хрватској, Хрвати уклањају сваки траг постојања српског народа на својој етнички очишћеној територији велике Хрватске којом их је, након извршеног геноцида, наградио Хрват Јосип Броз Тито.

Јуче су Хрвати уклонили споменик великом српском јунаку Вукашину Шошкоћанину, који је живот дао за слободу нашег народа у Борову и вуковарском крају западног Срема, Славоније и Барање.

Зашто их жуља баш споменик и име Вукашина Шошкоћанина, обичног ветеринара из Борова?

Зато што је он понизио Туђманове усташке криминалце, назване „хрватски бојовници“ који су долазили у српске средине попут Борова и Вуковара да изазову грађански рат и понављање геноцида из Другог светског рата 1941-45.

Шта се заправо дешавало?

22. априла 1990. године у СР Хрватској су одржани први послератни вишепартијски избори. На тим изборима победила је екстремна неоусташка странка Хрватска демократска заједница (ХДЗ), на челу са бившим генералом ЈНА Фрањом Туђманом, који на мала врата уводи правашко-усташку идеологију.

Нова власт ХДЗ је одмах почела да спроводи проусташке мере што је изазвало огромну стрепњу Срба, који су преживели геноцид током 1941-1945.

Тако је хрватска скупштина ”сабор” (још једна реч коју су позајмили из српског) 25. јула 1990. године донела одлуку да усташки симбол ”шаховница” постане државни симбол СР Хрватске.

Још крајем 80-их година почињу притисци на Србе из великих урбаних средина (Загреба, Сплита, Осијека, Ријеке итд.) да потписују некакве изјаве лојалности Туђмановом режиму, отпуштања, истеривања из станова са станарским правом, укидања пензија, социјалних давања Србима итд.

ХДЗ је озбиљно приступио својим већ скројеним плановима за одвајање СР Хрватске од СФРЈ и прогон српског становништва са територије СР Хрватске.

ХДЗ је већ од средине 1990. године имао контролу над полицијом, тужилаштвом, медијима.

У хрватском Сабору крајем децембра 1990. године изгласан је тзв. Божићни устав, по коме су Срби избачени из Устава као конститутивни народ, и чак нису били сведени ни на националну мањину, јер је тај устав помињао све заједнице у Републици Хрватској осим Срба.

Током јесени 1990. године већ је почело илегално наоружавање чланова ХДЗ и ХОС, преко Мађарске и Аустрије, а касније и прекоморских земаља у лукама: Ријека и Сплит.

И у таквој атмосфери почињу припреме за нападе на већински српске средине у Републици Хрватској.

Хрвати су почели рат у бивпој Југославији тако што су под маском успостављања контроле у полицијским станицима у српским срединама, доводили криминалце из затвора, којима су биле подељене полицијске значке, да малтретирају и убијају Србе. Такође су касније покушавали да изведу блокаде касарни ЈНА.

И тако је дошло на ред на Борово код Вуковара.

Фрањо Туђман је послао резервни састав специјалне полиције СУП-а Хрватске (обичних Туђманових уличних криминалаца којима су подељене значке хрватске полиције) и наоружаних чланова ХДЗ-а, како би напрепад ушали у Борово Село.

Намера је била да освоје Борово Село—у ком су Срби почели да се осећају нелагодно због повампирења геноцидног усташтва и избацивања Срба из устава Републике Хрватске без договорене културне и територијалне аутономије Срба у Западном Срему и Барањи.

Приликом упада тих Туђманових криминалаца у Борово Село 2. маја 1991. године, погинуло 12 ХДЗ полицајаца (тј. Туђманових уличних криминалаца у полицијским униформама) и два Србина.

Један од јунака импровизоване одбране Борова Села, био је управо командант самоорганизованих локалаца, ветеринар Вукашин Шошкоћанин, који је данима претходно позивао прваке ХДЗ-аТомислава Мерчепа и Бранимира Главаша на мир и договор.

Само две недеље након разбијања Туђманових криминалаца са полицијским значкама, иако изврсан пливач Вукашин Шошкоћанин, наводно се удавио у Дунаву приликом вожње у чамцу, враћајући се из Бачке Паланке, па су још тада почеле приче да је његову ликвидацију наредио Петар Грачанин, због плана да истера хрватски Збор народне гарде (ЗНГ) и заузме Вуковар за 5-7 дана, о чему је јавно говорио.

Вукашин Шошкоћанин је сахрањен у манастиру Бођани у Бачкој, недалеко од Дунава и Западног Срема, и тако близу, а тако далеко од свог родног Борова.

Извор: Историја Срба