Чињенице о Првом свјетском рату 1914-1918. године

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Чињенице о Првом свјетском рату 1914-1918. године

Да ли сте знали?

– да је на територији Аустроугарске живјело преко 5 милиона православних Срба што је половина тадашњег српског етничког корпуса.

– да је пред сам почетак Првог свјетског рата убијен митрополит карловачки Лукијан Богдановић као главни вјерски вођа читавог српског народа (одрубљена му је глава а тијело му бачено са моста).

– да је током Првог свјетског рата на територији Аустроугарске убијено преко пола милиона Срба.

– да је више од хиљаду српских села у Херцеговини, Босни, Славонији и Срему било попаљено до темеља.

– да је у Аустроугарској умрло преко 100 000 српске дјеце млађе од 10 година.

– да су православни Срби били вјешани готово свакодневно на свим трговима у градовима Далмације, Лике, Херцеговине, Босне, Кордуна, Баније, Славоније, Барање, Бачке, Срема и Баната.

– да су Србе у Аустроугарској убијали тзв. Шуцкори састављени од муслимана и римокатолика српског језика (данашњих Бошњака и хрвата).

– да је преко 70 000 српских цивила избјегло у краљевину Црну Гору из Херцеговине

– да је ћирилица била забрањено писмо те да се за коришћење исте могло завршити на вјешалима.

– да су била затворена сва српска удружења, банке, библиотеке, соколска друштва, школе и остале институције српског народа.

– да је постојао прекршај под називом „србовање“ који је подразумијевао потенцирање српске припадности, писање ћирилицом, одлазак у цркве на службу и др.

– да су били побијени готово сви српски православни свештеници од којих већина јавним линчовањима (нарочито у Босни и Херцеговини) и готово сви монаси

– да се српске жртве у Аустроугарској статистички рачунају као „цивилне аустроугарске жртве“ а да се српским жртвама представљају само жртве краљевине Србије (1 270 000 иако је укупан број свих убијених Срба у Првом свјетском рату близу 2 милиона).

– да је преко 100 000 етничких Срба православне вјероисповијести прешло на српске стране (србијанску и црногорску) а преко 20 000 на руску од којих је формиран чувени српски добровољачки корпус.

– да је само 98 (мање од 100!!!) етничких хрвата прешло на српску страну што је неколико пута мање од нпр. Чеха и Словака па чак и од Мађара који су пребјегли. Да 98 (деведесет осам).

– да су највеће злочине по Србији и Црној Гори починили хрватски одреди у аустроугарској војсци (Вражја дивизија).

– да је због стварања нове државе са хрватима све то прећутано а да се данас хрватски злочини приписују православним Србима и да на томе раде читаве организације и појединци како би ставили тачку на геноцид извршен над Србима у Крајини и Босни.

– да је више било Срба који су остали у окупираној краљевини Србији да опслужују саме окупаторе него што је било етничких Срба вјерних Бечу који су чинили злочине. А ни једни ни други свакако нису достојни српског имена!

Када неко крене да шири усташку мантру о „злим Србима пречанима који су ратовали на страни Аустроугарске“ знате са каквим поквареним и болесним умом имате посла.

Фотографија: српски добровољци из Млакве (Лика), учесници пробоја Солунског фронта

ФОТО: фејсбук