Шиптари племе које се доселило са Кавказа

Пише: Јован ДЕРЕТИЋ

Имам турски дефтер из 1455. године када су Турци извршили попис становништва на Косову и Метохији. Према подацима из тог дефтера, Шћипетари су имали 46 кућа, а Срби 12. 840.

Које је право порекло Албанаца и због чега себи дају за право да сматрају да су староседеоци на Балкану?

То раде јер добро знају да су без тог њиховог илузорног права нико и ништа. И то им је омогућено 1744. године, када су немачки историчари рекли да Албанци могу бити потомци Илира. И Албанци су се за то ухватили као дављеник за сламку. Албанци традиционално мрзе Србе и боре се против Срба и желе да буду Илири, а ко су Илири? Па, то је име за Србе у Римској империји! То је таква трагикомедија код њих.

Албанце је на Балкан довео византијски генерал Ђорђе Манијак 1043. године са Сицилије. А на Сицилију су дошли са Кавказа, односно старе Јерменије која је била велика краљевина тада. Албанци су се тада називали Шћипетари, односно Шиптари, што значи брђани и у томе нема ничег увредљивог. У 8. веку на том подручју вођене су велике борбе између Арапа и Хазара. То су биле две империје и две религије. Албанци су више нагињали ка Арапима јер су они били блажи за њих. Године 730. хазарски принц Бачир упао је на територију тадашње њихове Албаније са наређењем да буду побијени сви они који су примили ислам, међу којима су били Шћипетари. Један део Арапа је побијен, а други део је побегао. Овај део који је побегао направио је две колоне – једна колона је бежала ка Саудијској Арабији, а друга ка Сирији. Пошто су живели на Кавказу, они су били сточари, и ова колона Арапа, међу којима су били Шћипетари, и која је побегла ка Саудијској Арабији, смештена је била у пустињи поред мора и, природно, нису могли ту да опстану. Зато су они били пребачени на Сицилију, која је била подељења између Арапа и Византије, да тамо појачају исламски део становништва јер су претходно примили ислам. Византија узима део арапске Сицилије, те су хтели све да их покрсте, неки су примили хришћанство, неки не. Године 1042. Византија је извршила напад на Србију, али ту је византијска војска доживела тежак, катастрофалан пораз, што је проузроковало велике нереде у Византији. Ђорђе Манијак, који је био византијски генерал на Сицилији, узима Шћипетаре као помоћне чете и креће у поход на Цариград да би узео власт. Искрцава се у Драчу, који је био у рукама Србије. Тада је дошло до још једне битке где је Ђорђе пао са коња и остао на месту мртав! Пошто је византијска војска остала без вође, ратници су се разбежали. Тада су Византијци, односно Грци, узели натраг своје војнике из Италије, а Шћипетаре гурнули натраг у Србију. И нису могли да се врате на Сицилију јер су им лађе, којима су дошли у Србију, биле заплењене. Молили су српског кнеза Војислава да им да неко место да се населе јер су они традиционални, добри сточари, како би гајили стоку за српску властелу. Војислав им је дао место Рабан, мало место испод планине Јабланице које је било погодно за сточарство. И ми Срби смо их по том Рабану звали Рабанаси, односно Арбанаси. А они су себе звали Шћипетари, никада Албанци. И дан данас они Албанију зову Шћиперија. Ту су живели, ширили се и српском двору плаћали симболични порез у виду грла стоке. Када су Турци дошли на Балкан, Шћипетари су се изненада сетили да су они раније већином били муслимани, а ко је тада био муслиман, звао се Турчином и имао је све привилегије, за разлику од хришћана, односно раје, која није имала никаква права. Турска је тада почела да хара по српским селима. Имам турски дефтер из 1455. године када су Турци извршили попис становништва на Косову и Метохији. Према подацима из тог дефтера, Шћипетари су имали 46 кућа, а Срби 12. 840.

Како је дошло до тога да данас ситуација практично буде обратна?

Пред крај Другог светског рата, Шћипетари су, као немачки савезници, протерали Србе са Косова и Метохије. Након рата, комунистичка власт, на челу са Титом, доноси одлуку да се забрани протераним Србима да се врате на своја огњишта на Косову. Ту одлуку, односно закон, потписао је Влада Зечевић. И Срби нису могли да се врате својим кућама на КиМ. Велики ударац за Србе била је и сеоба Црнојевића. Такође, постоји једна битна црта у ватиканској политици. У рату између Аустрије и Турске, цар Леополд је звао Србе да му се придруже, уз обећање да ће он Србима после рата обезбедити државу. Српски патријарх и српски народ су се тада придружили Аустријанцима, међутим Турци их поразише у том рату и, у жељи да се освете Србима, пусте Шћипетаре да раде по Србији шта год желе. То је била катастрофа. Аустроугарска је формирала албански језик, нацију и писмо. Аустроугари су рачунали да ће да покатоличе све Шћипетаре (у даљем тексту – Шиптари, прим. аут.) како би формирали једно католичко-шиптарско кнежевство са центром у Делиграду које ће бити под покровитељством Беча. Желели су направе клин у леђа Србији.

Историчар

ФОТО: фејсбук