Јел’ се слажеш са мном?

Подјелите чланак

Пише: Дарио РОСИ

Јел’ се слажеш са мном? – је узречица којом Љуба Бандовић завршава скоро сваки дијалог у серији „Тврђава“. У којој тумачи Веселина Дилпарића Дилпару, старог дебеовца у новим околностима и са новим рефератом – формирањем и координирањем паравојних група на територији Хрватске и Босне. И како то обично у таквих бива, уста пуна патриотизма служе да скрену пажњу са све веће манипулације, све тежег криминала и све очитије издаје.

Елем већ сама пасивна агресија сабијена у Дилпарином питању, даје му тежину већу од узречице, некакве необавезне реторичке поштапалице. Јер у таквих никада ништа није ни случајно, ни необавезно. У контексту, који подразумева брзу спознају ко – где – шта – како, ово питање је само по себи уговор са ђаволом. Реално, ретко ко ће одмах и изричито “позицији силе” одговорити да се са њом не слаже, већина ће одговор једноставно прећутати што се аутоматски по “логици силе и методологији службе” тумачи као потпис на уговор. Заметак саучесништва.     

Клика која већ преко туце година држи Србију окупираном изашла је испод истог шињела, да не кажем из истих оних жуто напред браон позади гаћа. Сви су они деца неког Дилпаре, ако не биолошка онда духовна свакако. Лепо је то, реториком налик Дилпариној, још 2018 објаснио Дарко Глишић председник Извршног одбора СНС “демократија, стварно не разумем шта је то, фраза која нам је наметнута споља и којом млати ко год стигне. За мене су поштење, рад, резултати, неке речи које треба да буду параметри”. Онда се намах са њим, без да их је питао, слажу и остали. Па се до’вате поштења (сви други су лопови), рада (сви остали су лењи) и резултата (нико други их нема).

И тако неко негде полаже заклетву на некаквим реликвијама, неко се засеца ножем па се братими мешањем крви, неко ритуално плеше, неко се потапа у воду, неко тетовира тајне знаке… А овде је довољно да само потврдно одговориш на питање врховног Дилпаре “јел’ се слажеш са мном” и ту си, у унутрашњем кругу. Где је све могуће, где је жвала најспособнији на планети и јачи од Устава, сељак експерт за све који ће доакати закону, глиша неодољиви лепотан еталон нове естетике…

… а ми таоци (и саучесници) њихових шема. Пиони на великом екрану у кос, озна, удба, дб, биа оперативном центру. И нема нама друштва назад док се неком силом не распаре Дилпаре… Јел’ се слажете са мном?

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Како је Вучић побиједио?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 78 Пише: Славко БАСАРА Александру Вучићу све можете да припишете, атрибутски. Али не можете да му узмете позицију предсједника јер је народ уз њега! Ако покушате да му отмете, саплешћете се у авлији својих корака, свезани блатом до скочних зглобова. Неко вас није информисао да су изграђени модерни (ауто)путеви. Како је…

  • За колико је продана Црна Гора?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 51 Пише: Томо МИЉАНИЋ Доналд Трамп, предсједник САД је понудио сваком грађанину Гренланда по мелеонче УСА „зелембаћа“. Сваки Инуит је пристао да за те паре постане поданик САД, баш сваки. Црнио им се рад, какве су то патриоте сви хоће паре, а нико славу и рат, нико неће да погине за…

  • Тешко је бити Србин…

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 66 Пише: Светислав ПУШОЊИЋ Лако је бити Хрват, Бошњак, Монтенегрин, Шиптар, тешко је бити Србин. Сви редом иза себе имају Ватикан, Немачку, Европску унију, Америку, НАТО-пакт… Србин иза себе нема никога, буквално никога! Када пола милиона Хрвата запева; “Ој Неретво, теци низа страну / Носи Србе плавоме Јадрану“ све побројане овоземаљске…

  • Мој Ђед је сањао да убије Тита!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 70 Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ Славна америчка глумица, Мила Јововић (рођена у Кијеву, 1975), у интервјуу за штампано издање „Седмице“, љета 2008. године, причала је о својим родитељима и даљим прецима из Васојевића, о свом ђеду Богдану, информбировцу, који је после одлежане три године на Голом отоку, побјегао за Русију, као и…

  • Амфилохије

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 97 Пише: Милутин МИЋОВИЋ Увијек је био на бојном пољу, а није имао другог оружја, осим – мач језика. Тешко га је било затећи неспремног. На његовом лицу су се видјеле многе побједе, које су ћутале, али блистале. Био је толико издвојен и особен, али се у њему препознавао његов народ….

  • Када народ аплаудира окупатору

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 40 Пише: Ђорђе БОЈАНИЋ Опаска… ВЕНЕЦУЕЛА… Када народ аплаудира окупатору Постоје тренуци у историји када се трагедија не догађа у тишини, већ уз аплауз. Када масе изађу на улице не да бране своју државу, већ да поздраве њено понижење. Венецуела данас живи управо такав тренутак. Вест да део народа подржава хапшење…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *