Џорџ Лојд Хоџис, човјек који је Милоша научио да пије виски
Пише: српскопитање
Британска влада је Србију уцртала на своју политичку мапу тек 1836. године. Кад је у мају те године саопштено да је Аустрија поставила свог конзула у Београду, и лорд Палмерстон, британски министар иностраних послова, донео је одлуку да успостави непосредне дипломатске везе са кнезом Милошем.
Пуковник Џорџ Лојд Хоџис, први британски дипломатски представник у Београду, са породицом је у Београд стигао крајем маја 1837. године, а 8. јуна се у Крагујевцу представио Милошу.
Хоџису је ово било прво место у дипломатској служби. Пре тога, он је био професионални војник. У војску је ступио са шеснаест година, борио се у Португалији и Шпанији, а био је и учесник битке против Наполеона код Ватерлоа. Његово постављење за конзула у Београду било је награда што је вредно агитовао да се генерал под чијим се заповедништвом борио у Шпанији, изабере за члана парламента.
Џорџ Лојд Хоџис у Србију је дошао са прецизним инструкцијама да пажљиво прати настојања Русије да прошири свој утицај у Србији, али да Милошу не обећава никакву подршку Лондона.
Кнез Милош га је врло лепо примио, а као тумач им је служио Милошев лекар доктор Бартоломео Куниберт. Хоџис га је користио и као свог доушника, и за његово плаћање добијао је тридесет фунти годишње од свог министарства.
Британски конзул се, међутим, није задовољио улогом пажљивог и неутралног посматрача, већ је почео да се меша у политичка збивања у Србији.
У то време Русија је настојала да Милошу наметне сенат или савет састављен од људи у које има поверење и тако обезбеди себи велики утицај у Србији. Хоџис је подржавао Милоша у отпору овој иницијативи, и на своју руку му обећао помоћ Велике Британије у случају да дође до заоштравања његових односа с Русима. Тражио је и да се кнезу пошаље неко високо одликовање, како би га чвршће везао за Британију.
Милош је, из политичких разлога, истицао своје присне односе с британским конзулом. Отворено су се дружили, а према неким изворима Хоџис је српског кнеза навикао на виски и снабдевао га овим пићем.
Таква блискост изазвала је отпор према Хоџису код Милошевих противника међу Србима. Они су у Енглезу видели Милошевог савезника који би могао да омете спровођење њихових државничких и политичких замисли. На Хоџиса су, због утицаја на Милоша, с неповерењем гледали и београдски паша Јусуф али и Аустријанци…
У покушају да сузбију његов утицај, Руси су послали једног свог специјалног изасланика, а Палмерстон је узвратио унапређењем Хоџиса у генералног конзула, што је требало да значи да су односи подигнути на виши ниво. С друге стране, кнежеви противници су ширили гласине да је Милош продао Србију Енглезима, да намерава да уведе римокатоличанство, и слично…
Хоџис је све ово постигао за десетак месеци боравка у Србији, али је његов положај постао неповољан кад је изостала конкретна помоћ Велике Британије. Палмерстон му је наложио да Милоша отворено обавести да „не треба очекивати да ће Енглеска заратити с Русијом само због Србије“…
Конзул је постао сметња свима и Милошу и његовим противницима. По београдским улицама појављивали су се увредљиви написи о Хоџису, а пред конзулатом су приређиване демонстрације. Он је писао у Лондон да је са породицом у опасности, па је у мају 1839. повучен. Две недеље касније и кнез Милош је морао да напусти престо и земљу.
Извор: фејсбук страница Српска историја
ФОТО: фејсбук
