Подјелите чланак

Гробница гдје су покопана дјеца са Козаре 1942. године. Над самом гробницом осим споменика и мале плоче са натписом „Овдје је сахрањено неколико стотине дјеце са Козаре 1942” нема других обележја.

У периоду од 10. јуна до 15. јула 1942. године на простору Козаре, у западној Босни, одвијала се Битка за Козари, борба партизана и народа против усташких и немачких снага у току Другог свјетског рата у Југославији. Посљедице офанзиве је, по усташким и њемачким документима, заробљено 68.000 људи, док је Спомен парк Козара прикупио непотпуни списак од 33.398 побијених козарачких цивила. Међу заробљенима је извршена подјела на три основне групе: за концентрационе логоре (Јасеновац, Стара Градишка и оне у Норвешкој), за присилан рад радно способни мушкарци у Њемачкој и за расељавање-сви остали, највећи дио становништва.

Само кроз дјечји логор Јастребарско, у периоду од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. године прошло је 3.336 дјеце, највише српске, од тога више од 2.000 са Козаре. Логор је био под управом часних сестара конгрегације св. Винка Паулског. За непуних мјесец и по дана у овом логору умрло је 768 дјеце.

Парцела 142 у вријеме покопа била је ван граница Мирогоја и служила је за сахрану „иноверних”, тако да само у монографији мирогојског гробља постоји да је ту сахрањено између двјеста и четиристо страдалих дјеце са Козаре и Поткозарја у љето 1942. године. Користећи архиву гробља, као и свједочења људи, Душко Томић је у књизи „Путевима смрти козарске дјеце”, унио списак имена 862 дјеце, чија је смрт заведена у установама по Загребу.

Сличне објаве

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 37 Велики пожар избио је касно синоћ у небодеру новинске куће „Вјесник“. Пожар је захватио више спратова, а у тренутку избијања ватре у згради није било никога. У целом објекту је затворен гас и искључена електрична енергија. Пожар је гасило више од 100 ватрогасаца с 30 возила. Узрок пожара још није…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 31 Рушевине српске православне цркве Светог Јована Крститеља у селу Дабар код Врлике, Епархија Далматинска. Храм је миниран током хрватске агресије на Републику Српску Крајину у августу 1995. године и још увијек није обновљен.

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 76 Привремено окупирана територија! Кад се Грмечлије у Лушци Паланку врате, с барјаком! Са Бранком Басаром, командатном Шесте санске пјешадијске бригаде уз асистенцију вода „Црни Ђорђе“ који је кретао са игралишта Фудбалског клуба „Грмеч“ у улици Фрање Клуза 15! На слици су несрећни муслимани који данас бјеже из Санског Моста а…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 65 Недавно преминули војвода Славко Алексић из Билеће добио је мурал у бањалучком насељу Нова Варош у знак захвалности за све оно што је учинио за српски народ током одбрамбено-отаџбинског рата деведесетих година минулог вијека.

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 37 Војска Републике Српске није била усамљена у одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Добровољци у „Белим вуковима“ су, између осталих, били Никола Рибић из Канаде и Руси Александар Куликов Барон и Олег Славин Ктитаренко (десно), који је погинуо јула 1995. године у рејону Жепе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *