“Ми нисмо поражени изашли са Косова и Метохије. Вратили смо се у колони, са својим оружјем. У Брусу бацају цвеће по нама. Ми живи, радујемо се животу, а мисли окренуте ка Косову и Метохији. Тамо одакле смо дошли. Оне наше који су тамо остали, изгинули, сматрам светима. Уверен сам да је познавање њих нешто највеће, најважније што сам доживео. Верујем да ћу их једном, кад горе одем поново срести – и Пеђу, и Ивана, и Сима, Мира, Вучка, Мила, Шумара. Имам обавезу док сам жив да се сећам тих другара, тих великих људи“.
Веселин ЂОКИЋ, ратник с Кошара
