Подјелите чланак

У српском селу Доњи Кашић код Бенковца Министарство одбране Хрватске одржало је помен хрватским војницима који су изгинули током освојања Равних Котара у јануару 1993. године. У центру села се налази и велики споменик тзв. „хрватским бранитељима“ који су „ослобађали ове крајеве од српског окупатора“ а нису изостале ни ловачке приче о „јуначким погибијама храбрих бранитеља“.

Укратко – хрватска војска је ослобађала села у којима живе Срби од самих Срба који су окупирали сопствене куће, њиве и гробља. „Ослободилац“ је убијао хладним оружјем српске окупаторе – жене, дјецу и старце. То је сва реалност читавог „Домовинског рата“ како га Хрвати називају…

Сличне објаве

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 56 Владајућа коалиција у Републици Српској је спустила завјесу на 2025. годину у једном бањалучком ресторану уз богато иће и пиће и хармонику. Кажу, била је успјеша, а Република Српске не зна ко јој је предсједник!?

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 15 На данашњи дан, прије 27 година, НАТО авиони почели су зликовачку агресију на јенду суверену земљу, чланицу Уједињених нација која никога није напада. Иза агресије под називом „Милосрдни анђео“ која је трајала 78 дана остала је пустош и смрт. Страдало је више хиљада цивила, међу њима и дјеца, а бомбардована…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 104 Након пробоја Солунског фронта њемачка војска донијела је одлуку да се Срби зауставе пред Нишем и тиме сачува витална жељезничка линија. У ту сврху утврђено је 47 батаљона са артиљеријом. Ниш је ослобођен за два дана, 25 српских батаљона их је, без стајања, једноставно „однијело“. Тако је 12. октобра 1918….

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 94 Комеморација у Банском двору у Бањалуци поводом смрти фудбалског тренера Младена Жижовића, који је преминуо у понедејељак у Лучанима на утакмици Младост – Раднички 1923.

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 95 На слици су припадници ЈВуО из шумадијских села, које су Нијемци објесили у Крагујевцу новембра 1943. године. Нијемци су двадесет заробљених војника и помагача ЈВуО најприје стријељали, а потом објесили код Бојаџића млина 26. новембра 1943. године. Били су објешени у два реда и тако јавно остали објешени четири дана…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *