Судија Сузана Мугоша не зна ни просту географију, Требиње у ФБиХ?!

Извор: ИН4С

Наредба о претресу телефона бивше министарке просвјете, науке, културе и спорта Весне Братић, коју је донијела судија за истрагу Вишег суда у Подгорици Сузана Мугоша, открива више од правног става суда — открива ниво писмености, познавања елементарне географије и правничке технике.

У акту се наводи да је Весна Братић рођена у Требињу, „Федерација Босне и Херцеговине“. Требиње, међутим, није у Федерацији БиХ, већ у Републици Српској. То није ни сложено уставноправно питање ни ствар тумачења — то је основна географска чињеница. Ако судија за истрагу не зна у ком ентитету се налази један од најпознатијих градова источне Херцеговине, онда је оправдано поставити питање колико пажње посвећује правним чињеницама у предметима о којима одлучује.

На ову констатацију професорица Братић је реаговала исправком „НИЈЕ“ и руком дописала: „Оваква вам је свака истинa“ исправљајући основношколску грешку из географије.

Језичке грешке су посебна прича. У службеном акту Вишег суда стоји конструкција „Који телефон је пронађен“, иако се реченица односи на претходно наведени објекат у падежу који захтијева сагласност. Даље, пише се „на којима се чувају подаци“, иако је субјекат у једнини („електронском уређају“). Формулација „лицу које је држалац“ у датом синтаксичком положају показује елементарну недосљедност у службеном изражавању. Уз то, термин „Whats Уп“ умјесто WhatsApp-a, као и формулација „повраћај избрисаних података“, додатно компромитују озбиљност документа.

Ово није питање стила, већ питање стандарда. Судска наредба није школски писмени задатак, али мора бити језички прецизна, логички уредна и чињенично тачна. Када у једном документу имате погрешан ентитет, падежне грешке и терминолошку конфузију, онда више не говоримо о омашкама, већ о обрасцу.

С друге стране, понашање Весне Братић испред Специјалног државног тужилаштва било је потпуно супротно драматургији која јој се покушава наметнути. Стигла је нешто иза 11 часова, мирно стала пред новинаре и, уз осмијех, замолила фотосниматеље: „Молим да буде лепа слика“, након чега је ушла у зграду. Није било театра, ни агресије, ни скривања.

Она је раније саопштила да неће дати лозинку телефона и да ће уређај, након окончања поступка, послати на независну експертизу у Швајцарску. Навела је да је телефон купљен почетком године и да на њему не може бити ништа што има везе са догађајима из 2021. године, због којих се поступак води. Оно што на телефону може постојати, како је нагласила, јесу приватне фотографије и разговори са блиским људима — дакле, садржај који се тиче искључиво њене и породичне приватности.

Њен бранилац, адвокат Митар Шушић, потврдио је да су мјере надзора продужене, те да његова клијенткиња није жељела да откључа уређај из страха од евентуалне злоупотребе приватног садржаја. Указао је и на чињеницу да је телефон купљен свега неколико дана прије хапшења, што временски доводи у питање сваку конструкцију о његовој релевантности за наводна д‌јела из ранијег периода.

Иронично, можда је судија Мугоша могла поштед‌јети себе ове непријатности да није продужила мјеру кућног притвора професорици Братић, која је, имајући вишка времена, узела да чита акт и почела да исправља уочене пропусте. Од те намјере, међутим, брзо је одустала — не зато што грешака није било, већ зато што их је било превише.

Гостујући у емисији „Контроверза – Недодирљиви и прогоњени“ аутора Младена Стојовића (емитованој 25. 02. 2026. године на РТВ Подгорица), адвокат Миомир Јоксимовић изнио је занимљива запажања поводом одређивања притвора проф. др Весни Братић. Професорица Братић је у Виши суд на саслушање поводом доношења одлуке о притвору доведена 17. 02. 2026. године око 19:00 часова. Након саслушања, браниоци су напустили зграду суда уз саопштење да ће одлука бити донијета у току ноћи или током наредног дана.

Господин Јоксимовић, који се налазио испред зграде суда са грађанима пристиглим да пруже подршку, навео је да је том приликом и предсједник Уједињене Црне Горе, Горан Даниловић, поручио окупљенима да нема потребе да се задржавају јер је неизвјесно колико ће поступак трајати.

Ипак, у року од свега сат времена, донесена је одлука којом се професорици Братић одређује притвор. Јоксимовић, који је имао увид у рјешење написано на више од десет страна, као адвокат који деценијама пише поднеске и сложене правне акте, одговорно тврди да не постоји људско биће које може за 60 минута да осмисли, аргументацију посложи логички и откуца сложен акт од преко 10 страна.

С обзиром на специфичност оптужби, он истиче да је за такво рјешење потребно минимум пет до шест сати озбиљног рада, те да је појава готовог акта у тако кратком року јасан сигнал да је он био унапријед припремљен.

ФОТО: ИН4С