Директан позив за борбу против демократске и слободне Европе
Извор: РТВ ИС
-Иницијатива града Сарајева да се врати споменик окупатору Францу Фердинанду и његовој супрузи Софији, директан је позив за борбу против слободне, демократске и уједињене Европе- изјавио је Срни мултимедијални умјетник Ненад Јанковић, алијас др Неле Карајлић.
Он је рекао да је у БиХ све могуће, па и то да се изгради споменик окупатору.
Међутим, каже Карајлић, колико год да се ставови о Аустроугарској и „Младој Босни“ не подударају у БиХ, тешко је оспорити чињенице да је Аустроугарска била једна декадентна феудална држава, а да су поједини идеолози „Младе Босне“, у својим јавним иступима „прорекли“ уједињење демократске Европе.
Он подсјећа да је један од њих, Димитрије Митриновић, у енглеском часопису „Њу ејџ“ писао о Европи као о „егу човјечанства“ и о неопходности да се она уједини.
-Писао је у вријеме када су се Нијемци и Французи још гледали преко нишана. Оно што је он писао прије више од 100 година, данас је обавезан наратив сваког проевропског политичара – напоменуо је Карајлић.
Он каже да не жели да понавља приче о тражењу идентитета и улагивању, већ да нагласи да је „Млада Босна“ била оно што је прогресивно и што је од Европе тражило да буде демократско и уједињено, а да је Аустроугарска била назадна феудална држава.
Карајлић истиче да је демократија у Србији те 1914. године била много развијенија него у Аустроугарској, односно да у тој империји демократија није постојала.
Аустријски парламент, подсјетио је он, никада није верификовао анексију БиХ, што цара и његовог престолонасљедника није превише интересовало, а то јасно показује колико је аустроугарско друштво било тоталитарно.
-Треба поставити питање – да ли би неко ко би убио Хитлера 1940. године у Француској, у Паризу био проглашен за терористу и да ли би се Хитлеру, као жртви атентата, 100 година касније подигао споменик на Јелисејским пољима? – упитао је Карајлић.
На константацију да његова породица има индиректне везе са Гаврилом Принципом, Карајлић напомиње да је његов предак прота Милан Билбија, крстио Гаврила Принципа.
-Од њега је аустроугарска полиција тражила да фалсификује крштеницу, односно да га прогласи пунољетним да би могли да га осуде на смрт. Али, мој прадеда је то одбио, и пошто је одбио, био је мучен и на крају преминуо, да би га прије неку годину Српска православна црква прогласила свецем – навео је Карајлић.
Он је подсјетио да је свештеник Граховске парохије Илија Билбија, отац Милана Билбије, исто био прота, те да је водио буну 1878. године у БиХ.
Градско вијеће Сарајева усвојило је иницијативу за враћање споменика Францу Фердинанду и његовој супрузи код Латинске ћуприје, некадашњег Принциповог моста и то на мјесту гдје су Принципове стопе.
ФОТО: фејсбук
