Назовите трг, булевар или улицу по Слободану Милошевићу

Пише: Владимир КРШЉАНИН/Политика

Живимо у Србији, чије су државност, вера, традиција и слава поново рођене под вођством Слободана Милошевића.

Србија је два пута у 20. веку себе уградила у Југославију, која је за њу била пансловенска човекољубива породица братских народа, али коју је западна геополитика, нажалост, претворила у средство за сузбијање Срба и Руса.

Слободан је вратио Србији њену самосталност, демократију и историјски значај, борећи се и за истинску Југославију, као велико српско достигнуће, док год је то имало смисла. Заједничка држава Србије и Црне Горе није се угасила све док је он био жив.

Слободанова Србија и Југославија у време најгорег униполаризма и гангстерског напада НАТО-а, неофашиста и терориста на Србе, Русе и Европу, чиниле су све да спасу српски народ и његове територије, међународно право и социјалну правду. С муком смо, под његовим вођством, извојевали Дејтон и Резолуцију 1244, као велику победу малог народа над светском олигархијском диктатуром.

Та велика победа отворила је врата за велики повратак велике Русије на светску историјску сцену и настанак Новог света. Она је и исцртала пут за улазак Србије у Савез Русије и Белорусије, ослобођење Балкана и Европе.

Али, у последњим данима пропалог империјалног пројекта званог глобализам, Слободан Милошевић је у Хагу, пошто је пет година херојски раскринкавао џиновски злочин против наше земље и народа, морао главом да плати за нашу велику борбу и победу коју је предводио.

Ближи се 11. март, 20. годишњица његовог одласка у вечност.

То чиме нас је задужио велики Слободан треба да живи вечно, због нас и наше деце и унука. И због Србије, Балкана, Европе и света.

Нека нам ова двадесетогодишњица буде повод да прекинемо ћутање о својим и његовим подвизима са краја 20. века, да у исту раван ставимо наше три одбране од Запада у том веку, и да храбрије закорачимо у Нови, праведнији свет, за који смо поднели толике жртве, раме уз раме са својом руском браћом, чија се нова велика победа ближи.

Сигуран знак да све то осећамо и разумемо мора бити одлука да 11. март дочекамо са именом Слободана Милошевића на једном тргу, булевару или важној улици у Београду. То очекују српски родољуби, социјалисти, чланови „Слободе”, Слободанови саборци и мноштво наших пријатеља у свету.

Секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић”

ФОТО: фејсбук/ЕПА/С. СТАНКОВИЋ