Истина о „антифашизму“ муслимана

Три војске у два минута, пут од „легије“ до борачке пензије

Пише: српскопитање

Дигитални извод из Анкете СУБНОР-а (Општина Челић):

​Хусимоновић (Суље) Мухарем (рођ. 1916): Претходна формација: Усташка Легија | Датум ступања у НОВЈ: 12.04.1945.

​Хусимоновић (Мехмеда) Халил (рођ. 1916): Претходна формација: Усташка Легија | Датум ступања у НОВЈ: 12.04.1945.

​Бајрић (Алије) Јасим (рођ. 1909): Претходна формација: Усташка Легија | Датум ступања у НОВЈ: 09.04.1945.

​Арслановић (Соћиро) Смајл (рођ. 1910): Претходна формација: Домобрани | Датум ступања у НОВЈ: 15.04.1945.

​Куцаловић (Велије) Бећир (рођ. 1909): Претходна формација: Домобрани | Датум ступања у НОВЈ: 02.04.1945.

​Черимагић (Омера) Хамдија (рођ. 1907): Претходна формација: Зелени кадар | Датум ступања у НОВЈ: 12.04.1945.

​Читакoвић (Османа) Сеид (рођ. 1917): Претходна формација: Зелени кадар | Датум ступања у НОВЈ: 08.04.1945.

​Читакoвић (Џемала) Хазим (рођ. 1927): Претходна формација: Зелени кадар | Датум ступања у НОВЈ: 07.04.1945.

Док је Србија већ била слободна, а Берлин пред падом, у Челићу су се „прекаљени борци“  рађали у априлу 1945. године. Из црних униформи легије, преко домобранских шињела, до петокраке  за свега неколико минута. Право на истину не застарјева, баш као ни право на сјећање на оне који су те априлске дане дочекали у гробовима, убијени од стране оних који су касније узимали борачке пензије.

​Пред вама је исјечак из Анкете СУБНОР-а за општину Челић. На први поглед, то је списак „преживјелих бораца НОБ-а“. Међутим, пажљиво читање колона 8 и 10 открива невјероватну метаморфозу која се граничи са магијом.

​Административна гимнастика „пет до дванаест“

​Само на овом малом узорку видимо људе који су у партизане ступили 12. априла или 15. априла 1945. године. Дакле, мање од мјесец дана прије самог краја рата. Али права истина лежи у њиховом „ратном путу“ прије тог датума.

​Многи од њих су рат провели у Усташкој легији, Зеленом кадру или Домобранима.

Да би транзиција била политички прихватљива, рецепт је био сљедећи:

​Званични прелазак из Легије у Домобране или Зелени кадар (који су се тада већ сматрали „мањим злом“).

​Минут касније, прелазак из тих формација у НОВЈ (партизане).

​За само два минута, ови појединци су формално промијенили три војске. Из војске која је сијала смрт од 1941. године, преко ноћи су постали „ослободиоци“.

​Цијена заборава

​Само из Челића и Ратковића, забиљежено је чак 69 оваквих случајева. Ови „априлски борци“ нису само избјегли одговорност за године служења окупатору, већ су деценијама касније уживали борачке пензије, предност при запошљавању и друштвени углед који им никако није припадао.

​Док су породице жртава из 1941. године покушавале да нађу мир, њихови џелати су у архивама постајали њихови „другови“.

​Историја коју не документујемо из изворних докумената и анкета, често остаје заробљена у митовима. Ово није само папир , ово је мапа једне велике неправде која је обликовала наше послијератно друштво.

​Документација не лаже. Лажу само они који је сакривају.

У овоме документу добар дио пописаних били су у усташама али нису били сви. Старији су често били у домобранима али и то не оправдава овај прелазак у задњи час када је рат практично завршен.

Челић, Ратковићи, Корај и Брезово Поље били су изузетно екстремно усташки оријентисани и цивили и усташе из ових мјеста начинили су ужасне злочине по српским селима али ни друга муслиманска мјеста нисз у злу заостајала за њима.

Као добар примјер могу се издвојити Шаторовићи и Вражићи, муслиманска мјеста из којих практично није било ни једногс злочинца и мјеста која су чак пружала уточиште и заштиту српским цивилима.