Миротворци или масовне убице?

Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ

Одгледах дугометражни документарни филм „Меланија“ који је осмислила и продуцирала сама Меланија Трамп. Камера прати њене припреме за предсједничку инаугурацију њеног мужа, као и саму свечаност 21. јануара 2025. године у западном крилу Капитола у Вашингтону.

Госпођа Трамп се потрудила да себе, сем као талентовану за дизајн и улепшавање свог изгледа, представи као хуману жену која брине о гладној и болесној дјеци. Још у првом мандату свог мужа, покренула је кампању Be Best за промоцију добробити дјеце, посјетивши бројне дечје болнице широм Америке. А на почетку другог мандата Доналда Трампа, кренула је у формирање „Велике коалиције“ утицајних жена, пре свега сапутница утицајних предсједника и краљева широм свијета, којој ће једини циљ бити помоћ угроженој дјеци на свим континентима.

Док је Трамп, са савјетницима, припремао инаугурациони говор, она је ушетала у кабинет. Сугерисала је да акценат у говору буде на миротворству, што је Доналд прихватио, те напамет научио реченицу: „На крају свог мандата, највише ћу бити поносан на своје миротворне мисије, које ће бити главни дио наше спољне политике.“

После тога се, говорећи на самој церемонији, заклео: „Тако ми Бог помогао!“

Како је чинио за ову годину и нешто дана, ако се Бог ишта буде питао, гореће у паклу, заједно са својом љубљеном Меланијом.

Не само да ништа није учинио да заустави израелски геноцид у Гази, већ га је свесрдно потпомогао. Према подацима УНИЦЕФ-а, израелска војска је убила преко 15.000 палестинске дјеце, још толико повриједила, и готово све оставила без хране и воде, и крова над главом. После свега, уследила је најсрамнија изјава једног америчког предсједника икад: Трамп је наиме најавио да ће на спрженој палестинској земљи изградити хотеле, али не за Палестинце, него за Израелце и Американце. А преживјеле Палестинце иселити у Египат и друге сусједне земље.

Првог дана напада на Иран, 28 фебруара ове године, америчке ракете су погодиле женску основну школу у Минабу, граду на југу Ирана. Према тврдњама локалног тужиоца, погинуло је најмање 85 дјевојчица, а 96 је рањено. Иранска агенција Тансим са лица мјеста приказала је снимке спасилачке операције извлачења дечјих лешева. Биле су то најпотресније сцене које је свијет видио у овом вијеку.

Како ли се осјећала госпођа Трамп док је гледала те снимке, да ли ће о томе говорити у наставку свог филма „Меланија“? Да ли је то та Доналдова мировна мисија? Да ли су то највећи домети њене „Велике коалиције за помоћ дјеци широм свијета“, или можемо очекивати још већа достигнућа у наредне три године?

Звучи готово невероватно: Америка је од свог оснивања, 1776. године, до данас, за 250 година колико постоји, у ратовима провела 229 година! И извршила 155 агресија на друге земље. Ниједан амерички предсједник није се квалификовао као предсједник мира, па се тако може рећи да сe сви амерички председници технички гледано могу сматрати „ратним“. Ако не рачунамо период Велике депресије од 1935 до 1940. године, Америка практично од свог оснивања није провела ниједну деценију без рата, наводи се на сајту који се бави ратним конфликтима.

Ако рачунамо само период од Другог светског рата наовамо, Америка је водила званично 19 ратова: Корејски, Вијетнамски и ратове у Ираку, Авганистану и Пакистану. Укупан број жртава које су америчке трупе оставиле за собом у тим ратовима прелази бројку од девет милиона људи. Сви ови ратови вођени су у „име стварања свијета који ће бити сигуран за демократију. и за благостање наше дјеце.“

Пентагон потроши више на рат него што потроше свих 50 америчких држава заједно на здравство, образовање и социјална давања.

Што се тиче Балкана и ратова у Југославији, они се рачунају по америчким стандардима, дакле само конфликти у којима су Американци асистирали, али не и директно учествовали. Ипак, процјена је изнијета, а највише људи на овим просторима изгинуло је у периоду између 1992–1993. око 3.000, углавном Срба у Босни, и други период 1999. године када је убијено више од 2.000 особа. У оба наврата, подсјетимо, ради се о периодима кад је интервенисала америчка војска у оквиру команде НАТО-а. Убијали су и нашу дјецу, од Мурине до Београда.

И није искључено да неће опет. На једном скупу, пре десетак дана, Доналд Трамп је, пред бројним камерама, рекао предсједници тзв. Косова, Вјоси Османи, да га само назове телефоном, ако јој Београд буде правио какве проблеме, па ће он то ријешити по кратком поступку.

Можда ће Доналд Трамп и добити Нобелову награду за мир, за шта се залаже и „лидер“ Срба у Црној Гори, Андрија Мандић, јер у данашњем свијету све је окренуто наопачке. Па у наставку филма „Меланија“, видимо „нашег“ Манду, како на плажи, на Западној обали, служи пиће Доналду и Меланији, на стратиштима побијених палестинских цивила, жена и дјеце.

Шта рећи на крају овог необичног приказа аутобиографског филма „Меланија“? Толико дивних и хуманих порука, обећања о бољем и љепшем свијету, посебно за дјецу, а у стварности, недуго после тога, масакри дјеце и цивила какве свијет није видио од Другог свјетског рата.

Кошмарна ноћ за мене, јер се сјетих свих српских жртава и пјесме Добрице Ерића:

„Плачи вољена земљо и сузама осветли мисао која тиња у свакој нашој жељи / Од свих суза које сад капљу по Планети, најтужније су дечје сузе у Мојој Земљи.“

ФОТО: фејсбук