Призрен у пламену у мартовском погрому
Пише: Мирослав ТОДОРОВИЋ/Политика
У незапамћеном погрому албанских терориста 17. и 18. марта 2004. године, над недужним српским становништвом, њиховом имовином, над православним црквама и манастирима на територији Косова и Метохије, учествовало је око 60.000 окорелих албанских екстремиста.
Пред очима припадника Кфора порушено је и спаљено више од 30 цркава и манастира, око 900 српских кућа, док је убијено десет српских душа. За само два дана дивљања албанских хорди, са својих вековних огњишта протерано је око 4.000 Срба, не рачунајући 200.000 протераних јуна 1999. Њих око 4.000 спас су потражили у срединама на подручју КиМ у којима су настањени искључиво становници српске националности или у местима централне Србије.
Нема места на Космету које се није нашло на удару албанских екстремиста, чији је циљ био на униште све што је српско. Све цркве и манастири у древном царском граду Призрену, који се налази на само 18 километара од албанске границе, као и куће чији су власници Срби, нашли су се у пламену. Горела је Црква Светог Ђорђа у центру Призрена, а ништа боље није прошла ни Црква Богородице Љевишке, као ни остале призренске светиње.
Манастир Светих архангела, који се налази на само километар и по од Призрена, био је порушен и спаљен. Док је горео, братство није хтело да оде из њега по цену живота. Монаси су евакуисани тек на инсистирање припадника Кфора, али су се већ након месец дана вратили и наставили да живе у шаторима, све док манастир није обновљен.
Није поштеђена ни призренска богословија „Кирило и Методије”. Албански екстремисти порушили су је и спалили до темеља. У овом пожару живот је изгубио Призренац Драган Недељковић (60).
У два дана дивљања малобројни Срби који су остали у својим кућама и становима доживели су прави терор, а један број њих претучен је до бесвести, као што је случај с Добрилом Долашевић, учитељицом у пензији, која ни након тога није хтела да оде из вољеног града. Тек након две године, због болести и задобијених повреда, тешка срца морала је да оде из Призрена.
Готово да нема места на Косову и Метохији где 17. и 18. марта 2004. нису дивљале албанске хорде, чији је циљ био да протерају или побију преостали српски живаљ. Нажалост, и дан-данас Срби у јужној српској покрајини живе у гету и свакодневном страху. Исељавање и даље траје. Према подацима Канцеларије за КиМ, за последње четири године, више од двадесет одсто Срба напустило је Космет.
ФОТО: Политика
