Битка на Делиграду у којој су поражени Турци

Пише: српскопитање

На данашњи дан, 3. септембра 1806. у вријеме Првог српског устанка, одиграла се битка на Делиграду!

Битка је вођена између српске устаничке војске под командом Ђорђа Петровића Карађорђа и турске војске код Делиграда у септембру 1806.  Делиградско утврђење чинило је огромну препреку турском надирању низ Мораву, односно на правцу Ниш – Београд.

Послије овог пораза Ибрахим-паша наредио је Шаит-паши, који је располагао са 16.000 војника између Ниша и Мораве, да одмах крене на Делиград. Шаит-паша, потцјењујући квалитет утврђења, као ни његову војну снагу, кренуо је на Делиград прво 13. јула, са 4.000 војника. Станоје Главаш и Вуле Илић, који су у то вријеме командовали утврђењем, на вријеме су опазили непријатеља и лако га натјерали на повлачење.

Шаит-паша, схвативши озбиљност ситуације, сачекао је онда долазак остатка своје војске, утврдивши се на једном узвишењу недалеко од Делиграда. Видјевши их тамо, Петар Добрњац је одлучио да по сваку цијену отјера Турке са узвишења. У ту сврху окупио је све што је могао од људства из околних утврђења и уз помоћ сељака из оближњих села, на јуриш је опколио Турке и протјерао их са узвишења. Са још већом војском 16. јула је Шаит-паша још једном покушао да нападне Делиград. У помоћ им је тада пристигао Младен Миловановић, командант Топољака, који је Шаит-пашу из Делиграда протјерао све до Ниша и при томе заплијенио неколико топова, доста муниције и друге војне опреме.

Разљућен због пораза, Ибрахим-паша је одлучио да смијени Шаит-пашу са положаја и затражи нову помоћ из Једрена. Убрзо је на располагању имао цијели корпус од око 50.000 војника из Једрена и доста војне опреме, које је смјестио у Алексинцу.

Преузевши команду лично и рачунајући да ће Карађорђе бити заузет на Мишару, Ибрахим-паша кренуо је крајем јула ка Делиграду. Током битке Турци су користили низаме, редовне војнике турске пјешадије. Посада Делиграда је међутим, без помоћи са стране, успјела вјештим маневрима да сломи нападе војске Ибрахим-паше, који су трајали готово шест недјеља. Нападајући са бокова, ноћу истуреним снагама и концентричним нападима из утврђења, успјела је да пробије блокаду и натера турску војску на повлачење ка Алексинцу. Том приликом је заплијењено више топова, доста муниције и војна благајна турске војске.

Послије ове побједе, српски устаници су кренули у противофанзиву.

Текст и фото преузети са фејсбук странице „Књига о Милутину“