Стеван Попов, неустрашиви пилот у паклу рата

Пише: Српскопитање

Стеван Попов, човек који је спасао њих 40 000, а Србија га је оставила самог!

Стеван Попов, пилот. То није био човек који је тражио аплаузе. Само човек који је знао да се живот брани делом, не речима.

У априлу 1992., док се Сарајево распадало у крв и панику, док људи више нису знали где им је дом, а где граница, Стеван је летео без престанка. Линија Београд — Сарајево — Београд. Боинг 707.

И извукао је 40.000 људи. Четрдесет хиљада, то је један цео град душа које данас ходају земљом јер је један човек одбио да буде део тишине.

На једном од последњих летова, сломљен, исцрпљен, вратио се назад у Сарајево само због једног детета. Једног јединог. Јер мајка је вриснула да га је изгубила на аеродрому. И док су други спуштали поглед, он је пошао назад.

У његовом авиону налазили су се и фудбалери бањалучког Борца 1992. године када су ишли на турнир Митропа купа у Фођу.

То није херој из филма. То је херој кога смо сахранили у архиву сопствене небриге.

А онда, 2004. године, држава којој је спасао хиљаде живота га је прогласила технолошким вишком. Као стару столицу. Као покварену сијалицу.

Почетком јуна 2015. Стеван Попов је подигао пиштољ на себе. Испалио метак. И отишао из света који му није био захвалан.

Сахрањен је тихо и без помпе. На Градском гробљу у Новом Саду.

Како можемо ми живи да се одужимо овом истинском хероју, када држава није знала или хтела то да учини?

Да памтимо. Да причамо.

Да не дамо да овакви људи нестану из народа.

Јер народ који заборави своје Стеване, тај народ служи за туђим столовима.

У знак захвалности за херојску и несебичну помоћ људима из Сарајева, Општина Источно Ново Сарајево одлучила је да се биста Стевана Попова нађе међу 10 одабраних личности који су у великој мјери дали допринос овом граду и његовим становницима. Биста Стевана Попова откривена је 14. новембра 2020. године у Парку великана у Источном Сарајеву.

ФОТО: фејсбук