Помените и нас, нијесмо губави
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Србија је како, доликује, обиљежила 24. март 1999, 27 година од злочиначког НАТО бомбардовања. И Црна Гора је обиљежавала годишњицу додуше јако стидљиво.
Ипак, црногорска власт обиљежавање годишњице 24. марта је урадила, вјерујте, изненађујуће храбро с обзиром да се власт у Црној Гори боји своје сјенке, уосталом као мање-више сви зечеви из „Алиса у земљи чуда“, то јест Европској унији.
У обиљежавању годишњице српски званичници су се потрудили да не спомену учешће Црне Горе у рату ваљда из разлога да избјегну „мијешање у унутрашње послове Црне Горе“. Зазорно, стварно зазорно.
А Црна Гора је под оружјем ставила 10% свог становништва упркос томе што је тадашња црногорска власт била издајничка, то јесте НАТО орјентисана дотле да се владар Црне Горе Мило за вријеме бомбардовања срамотио и боравио у Бриселу у сједишту НАТО-а. Дакле, народ у Црној Гори је масовно прихватио оружје и спријечио искрцавање НАТО војника на обалама Јадрана.
Српска власт је морала исказати бар малу захвалност према 60.000 људи из Црне Горе који су, ризикујући животе и радна мјеста, стали на црту најмоћнијој војсци у историји човјечанства.
У грандиозном обиљежавању годишњице десила се велика срамота. Нико из Србије није поменуо прву жртву НАТО бомби страдалог Сашу Стајића. Саша, прва жртва, погино је у Даниловграду, црногорском градућу, који је први претрпио НАТО разарање. Или из Србије нико није поменуо раскомадану дјецу НАТО бомбама у Мурину – Мирослава (14), Оливеру (13) и Јулију (10).
Помените и нас, нијесмо губави парафразирајући Никшићане из 1999. „Бомбардујте и нас нијесмо губави“.
ФОТО: фејсбук
