Послије Мађарске Запад подијељен на САД и Европску унију

Победа Тисе уздрмала односе САД и ЕУ

Пише: Владимир ВУКОВИЋ/Политика

Парламентарни избори у Мађарској, на којима је опозициона странка Тиса предвођена Петером Мађаром однела убедљиву победу, изазвали су снажне и опречне реакције широм међународне политичке сцене, уз оцене да резултат гласања може имати далекосежне последице по односе унутар Запада, али и по европску политику према Украјини и Русији.

Руски сенатор Алексеј Пушков оценио је да исход избора представља и политички пораз америчког председника Доналда Трампа, указујући на шири геополитички контекст. Према његовим речима, док је Вашингтон покушавао да утиче на промене на Блиском истоку, Европска унија је, како је навео, „постигла промену режима у Мађарској“.

„Победа проевропских снага у Мађарској додатно удаљава Европу од данашњих Сједињених Држава. Од сада се Запад поделио на два дела – САД и Европску унију – и више не постоји као јединствен политички ентитет“, оценио је Пушков.

Он је указао и на могући утицај посете америчког потпредседника Џеј Ди Венса Мађарској, уз оцену да је актуелна америчка администрација непопуларна у значајном делу Европе.

Победу Тисе већ је признао досадашњи премијер Виктор Орбан, чија је странка Фидес доживела тежак пораз, чиме је окончана његова дугогодишња доминација на политичкој сцени те земље.

Резултати избора подстакли су и оштре реакције из Москве. Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и шеф Руског фонда за директне инвестиције, оценио је да ће нови политички курс Будимпеште додатно убрзати унутрашње слабљење Европске уније.

„За четири месеца проверите да ли сам у праву“, поручио је Дмитријев.

Са друге стране, словачки посланик Европског парламента Љубош Блаха назвао је изборни исход „црним даном“ за Европу, упозоравајући да ће, како тврди, победа Тисе ојачати „бриселску ратну машинерију“.

„Мађарску ће водити агент Володимира Зеленског. Мађаре сада чека пакао, а земља ће постати нова колонија Брисела, примајући милостињу од Урсуле фон дер Лајен“, изјавио је Блаха.

Снажне реакције изазвале су и поруке из финансијских и технолошких кругова. Милијардер Џорџ Сорош оценио је да су Мађари „вратили своју земљу“ након победе опозиције, док је предузетник Илон Маск узвратио тврдњом да је власт у Мађарској пренета на структуре повезане са Сорошевом мрежом.

Немачки политиколог Александар Рар указује да би нова власт у Будимпешти могла значајно да промени однос снага унутар Европске уније, пре свега у погледу политике према Украјини.

Према његовој оцени, Европа би могла да појача подршку Кијеву, док би политика коју је водио Виктор Орбан, а која је инсистирала на дипломатском решењу сукоба, могла да оде у прошлост.

Рар сматра и да би Мађарска могла да престане да блокира одлуке ЕУ у вези са помоћи Украјини, чиме би се додатно консолидовао заједнички европски став. У том контексту, словачки премијер Роберт Фицо остао би један од ретких лидера који се противе таквој политици, али, како оцењује Рар, и он би могао бити изложен све већем притиску Брисела.

Иако је новоизабрани лидер Петер Мађар најавио могућност дијалога са Москвом, нагласио је да тај однос неће подразумевати блиско савезништво.

„Нећемо постати пријатељи“, поручио је Мађар, додајући да нова власт неће водити проукрајинску политику.

„Нико не жели проукрајинску владу. Сви желе промађарску. Потребна нам је власт која ће се бавити стварним проблемима мађарског народа“, истакао је он.

Овакве поруке указују да би, упркос промени власти, Будимпешта могла да задржи одређени степен политичке самосталности, али и да ће се нова влада суочити са снажним притисцима како из Брисела, тако и са глобалне политичке сцене.

ФОТО: фејсбук