„Победа Пересвета“ – Руси имају свог Бога који је побиједио „бесмртног“

Пише: српскопитање

Недавно на бесједама код Светог Патријарха обратио сам пажњу на слику, која се налазила у његовој пријемној дворани. То је био оригинал слике Павела Риженка „Победа Пересвета“. На платну је приказана чувена борба непобедивог татарско-монголског јунака Челубеја и нашег Александра Пересвета – монаха, који је са посебним благословом преподобног Сергеја Радоњешког отишао са својим сабратом Андрејем Осљабејем у битку на Куликовом пољу.

Велика мудрост и прозорљивост изузетног руског свеца, преподобног Сергеја, се оваплотила у самој суштини ове битке. Ово је била битка сила светлости и сила таме. И ово уопште није сликовит израз, већ сама суштина догађаја, који су се десили 8. септембра 1380. године.

Док смо стајали испред ове слике, један од игумана Тројице-Сергејевске лавре нам је испричао сљедећу причу. У лаври живи монах, који је у доба своје младости, као и многи у то вријеме, био занесен источним духовним традицијама и борилачким вјештинама. Кад је почела перестројка, он је са пријатељима одлучио да оде на Тибет, како би ступио у неки будистички манастир. Од 1984. године, кад су манастири Тибета били отворени за посјету, истина, за ограничени број посјетилаца, тамо су почели да долазе многи странци. И треба рећи директно да је однос према странцима у манастирима био крајње лош: ипак је то тибетанска национална духовност. Наш будући монах и његови пријатељи су били разочарани: они су тако тежили том узвишеном учењу, том братству, духовним подвизима, мантрама и молитвама. Такав однос је трајао док Тибетанци нису сазнали да су пред њима Руси. Они почеше да се договарају међу собом, и у разговору се зачу реч „Пересвет“. Почеше да објашњавају и испостави се да је име овог руског монаха записано у посебној светој књизи, у којој се биљеже њихови најважнији духовни догађаји. Побједа Пересвета је тамо унијета као догађај, који је реметио уобичајени ток ствари.

Испоставља се да је Челубеј био не само искусан ратник и јунак – он је био тибетански монах, који је прошао припрему не само у систему борилачких вјештина Тибета, већ је савладао и најстарију праксу борилачке магије – Бон-по. Као резултат овог, он је постигао врхунце овог посвећења и стекао статус „бесмртног“. Фраза „Бон-по“ може да се преведе као „школа борилачког магијског говора“, то јест борилачка вјештина, у којој ефикасност начина борбе безгранично расте услијед привлачења силе моћних бића оностраног свијета – демона (врагова) путем магијских бајалица. Као резултат овог, човјек пушта у себе „снагу звери“, или се, једноставније говорећи, претвара у биће, обједињено с демоном, нека врста симбиозе човјека и демона, постајући демонизован. Цијена такве услуге је бесмртна људска душа, која послије смрти не може да се ослободи ових језивих посмртних загрљаја сила таме.

Сматрало се да је такав монах-ратник практично непобједив. Број оваквих ратника-Тибетанаца, које су изабрали духови, је увијек био крајње мали, сматрало се да су они посебна појава у духовној пракси Тибета. Због овог је Челубеј и био изабран за двобој са Пересветом – да би се Руси још прије почетка борбе духовно сломили.

На познатој слици В. М. Васњецова оба ратника су приказана у оклопима, што искривљава дубински смисао догађаја. Павел Риженко је тачније описао овај сиже: Пересвет је на двобој изашао без оклопа – у одори руског великосхимника и са копљем у руци. Због тога је он и сам задобио тешку рану од Челубеја. Али је убио „бесмртног“. Ово је изазвало потпуну збрку у татарској војсци: пред њиховим очима се десило оно што у принципу није могуће да се деси. Нарушен је уобичајен ток ствари и уздрмани су непоколебљиви закони паганског свијета.

И дан-данас слуге духова таме, мајстори источних борилачких вјештина, чувају успомену на то да постоје извесни „Руси“, који имају свог Бога, чија је снага непобједива. И овај руски Бог је изнад свих њихових богова, а ратници овог Бога су непобједиви.

Оно, што није написано у житијима

Епископ Митрофан (Баданин)

ФОТО: фејсбук