Руски случај чишћења сарадника фашизма са списка жртава комунистичког терора

Или како изаћи из историјског муља у који нас је петооктобарска Србија убацила

Пише: Бојан ДРАГИЋЕВИЋ БОЋО

Случај нашег Регистра жртава комунистичког терора, дубоко компромитован и по сведочењу његовог креатора, доктора Цветковића, зликовцима, ратним злочинцима и сарадницима окупатора, није уникатан. Можда би било корисно погледати руско компаративно искуство да би се боље видело са стране.

За време Горбачова и његове ере гласности, на коју се данас гледа са мало или нимало носталгије и у Русији и у Србији, организација Меморијал (која је, наравно, добила Нобелову награду за тај рад и, наравно, била богато финансирана од стране за Русију посве добронамерних западњачких донора) кренула је са хистеричним списком жртава комунистичког терора, који је садржао преко три милиона имена. Законом о рехабилитацији жртава политичке репресије из 1991. године отворена су врата за рад разних тамошњих државних органа и независних историчара на дигитализацији и јавном публиковању базе жртава НКВД-а. Као и Цветковићева државна Комисија, која је по самом сајту била финансирана од српске емиграције из Америке и чији рад је инспирисан и био у блиској вези са америчком Вицтимс оф Цоммунисм Мемориал Фоундатион причом, и овај рад је имао фаталну идентичну грешку: било ко ко је ликвидиран без стандардног формалног кривичног судјења цивилног суда постао је инстант жртва комунистичког терора. Без расправљања о кривици и разлозима погубљења, јер за то није било времена, листа је, слично Цветковићевој, аутоматски компромитована већ у зачећу: на њој су се појавили ратни злочинци, квислинзи и убице. Другим речима, рад Меморијала се базирао на факту ко је вршио ликвидације, а не на факту ко је и са којим разлогом ликвидиран, што је истоветна методологија коју је доктор Цветковић експлицитно признао у нашој дискусији.

,,Што се грбо роди, време не исправи,“ преводио је латинску мудрост Богишић. Ипак, Русија је имала озбиљне историчаре. Рој Медведев, и сам дете човека који је преминуо у гулагу, био је фанатични борац за жртве стаљинизма, дисидент и противник система из марксистичког угла, премда повремено орбитрирајући ка западњачком наративном интересу уз, рецимо, Сахарова. Али био је научник и човек од интегритета, па је био и одлучан борац против укључивања власоваца, сарадника Гестапоа или доказаних убица на овај списак. Медведев је тврдио да укључивање правих жртава стаљинизма на списак са оваквим злочинцина прља достојанство правих жртава. Није хтео пумпани број, него невини квалитет жртава. Медведев је тврдио да бити убијен од државног тоталитарног апарата и даље не уклања одговорност убијеног за ратне злочине, због којих је и ликвидиран. Медведев је захтевао детаљну проверу жртава, име по име, фајл по фајл, полако и ручно, тврдећи да је наводјење колабораната и слугу нацизма форма интелектуалне преваре и историјског непоштења. По мом гледишту, радио је у овом периоду и конкретном случају частан посао одбране достојанства правих жртава, али и, вероватно ненамерно, НКВД-а и Црвене армије. Хтео је историју каква је била, не антикомунистички спин. Желео је емпиријски потврдјену научну дату над хистеричним смути-па-проспи некритичким аутоматским изједначавањем кривих и невиних.

Битка за истину се водила деценијама. На крају је руско тужилаштво оформило јак случај базиран на укључивању ратних злочинаца и сарадника фашизма на списак, па је иницирало адекватан поступак, оптужујући Меморијал да је у листу укључио официре Гестапоа, припаднике помоћне квислиншке милиције и лица директно одговорна за Холокауст. Аутори су оптужени за фалсификовање историје Великог отаџбинског рата и рехабилитацију нацистичких ратних злочинаца. Руски Врховни суд наложио је 2021. године потпуно распуштање Меморијала и брисање његове структуре, измедју осталог и због непоштовања односног закона, којим се регулишу обавезе страних агената. База је пала не зато што је неко има нешто против листе жртава црвеног терора, него јер су под тим именом прокријумчарени зликовци и злочинци, слуге окупатора и убице свог народа. Меморијал је постао екстремистичка организација пред руским законом и списак је уклоњен са интернета.

Српско искуство је другачије јер је Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године наступала директно испред државе Републике Србије, док су њени резултати проношени на сајту Министарства правде Републике Србије. Како је неоспорно утврдјено да ова Комисија болује од исте методолошке болести од које је боловао и Меморијал, па је вебсајт тихо уклоњен и без јавног признања грешке и извињења за начињене преступе, то је њен импакт у јавном мњењу остао нетакнут и допринео ефективној наративној фалсификацији истине о Другом светском рату на тлу Југославије, а из раније у овој полемици таксативно наведених разлога и примера.

Зато у интересу достојанства жртава злочинаца, који су немарним радом Комисије идентификовани као жртве, реалних жртава 1944/1945, бораца Народноослободилачке војске Југославије и њихових потомака, сматрамо неопходним:

-јавно извињење чланова Комисије за недопустиво укључење доказаних ратних злочинаца, кољача и масовних убица нацистичког и квислиншког апарата на списак жртава, којим су довели јавност у заблуду о природи и историјској улози лица са списка

-формални акт Владе којим се наглашава ненаучна природа рада претходне Комисије и формира нова са циљем утврдјивања реалних жртава и прављења новог, некомпромитованог списка жртава, а уз мандаторно преиспитивање улоге и кривице лица на њему

-нови Закон о рехабилитацији са циљем измене скандалозног и срамног тренутног статуса где судови Републике рехабилитују заклете усташе као жртве комунистичког идеолошког терора, које нису имале право на поштено суђење.

ФОТО: фејсбук