Чека ли Ђукановића судбина Санадера?
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Иде маца око тебе, пази да те не огребе, чувај, Мило, реп да не будеш слијеп, ако будеш слијеп, оде у затвор! – као Санадер.
Прије уласка Хрватске у ЕУ, Запад јој је дозволио да ухапси Ива Санадера. Трпањем Санадера на робију, Запад је показао зубе правде хрватском пучанству, иако је криминалце попут њега сам створио.
Послије шест година Запад ће „ослободиоцима” у Црној Гори, дозволити да се ухапси алфа и омега – главни архитекта претварања Црне Горе у криминалну творевину.
Главни архитекта криминала генијално се ослонио на замку са Запада, а то је усклађивање спољне политике Црне Горе са спољном политиком Запада. Такво усклађивање „државама” које никада нијесу имале државу лако је пало, али у Црној Гори је наишло на кратки отпор.
Одиста усклађивања спољне политике са окупатором била би незамислива за вријеме Османлија или нациста. Да смо знали да усклађујемо спољну политику са турском Портом или са Трећим рајхом, у Црној Гори се никада не би потегла сабља или испалио метак.
Главни ахритекта криминалне државе за усклађивање спољње политике (тиме се и ослободиоци хвале на сва звона) заузврат од Запад је добио да криминалци долазе до новца кроз криминал. Од тих пара у Црној Гори углавном су изграђени хотели, ресторани, туристички објекти и станови купљено правосуђе и новинари – таман толико да се код Србиана пробуди завист (а то заиста није тешко).
Гледајући на „успјешну” Црну Гору, многи Србиани су пожељели да и њихова Србија крене (не)срећним путем Црне Горе. Наравно, свијест се код дијела становништва мијења, излази се на протесте и блокаде, упада се у аутодеструктивност, и за све проблеме – од временске прогнозе до надстрешнице – крив је Александар Вучић.
Наравно, ниједан Србиан блокадер неће се запитати зашто преко 80% становника Црне Горе никада не иде на љетовање нити на зимски одмор.
Када дозволе да се затвори главни архитекта криминала – пошто им је обавио све прљаве послове – Запад ће изаћи пред Црну Гору, показати крваве руке и запитати: „Јесу ли ми чисте руке?”, а ми ћемо углас рећи: „Јесу, вала!”
Усклађивање спољне политике тако слободарски звучи!
Времена се мијењају некада до прије тридесет година усклађивање са нечијом спољном политиком сматрало се као окупација – ропство.
ФОТО: фејсбук
