Три деценије од пада Возуће
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ/УСКОК
Данас се навршава 30 година од пада Возуће и јужних обронака Озрена.
Ради се о догађајима о којима се релативно много причало, али се и даље мало зна шире од круга породично или стручно заинтересованих људи.
Троипогодишња одбрана долине Криваје од муслиманских снага, одлучних да тај простор из економских и стратешких разлога заузму, као мало шта друго у посљедњем рату ме подсјећа на филмску причу. Причу о херојству и трагедији.
Протагонисти те приче су борци озренских бригада, најприје Четврте, али и многи други, из Српца, Прњавора, Крњина, Вучјака и других крајева.
Многе побједе против бројчано вишеструко бројнијег непријатеља, остале су, нажалост, у сијенци крајњег пораза и злочина, за које су најмање криви били Возућани и Озренци. Њихова судбина, по свему судећи, одлучена је другдје.
Послије вишегодишњег истраживања различитих врста извора, не сјећам се да сам наишао и на један примјер сличан озренско-возућком ратишту. Готово без одмора, на ужасно тешком терену, увијек знатно бројчано надјачани, око манастира окупљени, одолијевли су.
Због тога ова славна борба, и поред трагичног епилога, не смије бити заборављена.
Она је разлог зашто сам на више конференција, гдје год сам био у прилици, причао о овим догађајима. Јер и та страна приче мора да се зна!
Могло би се на ову тему још штошта рећи. Нешто ћу оставити за друге прилике, нешто за научне скупове, али злочине које су се након 10. септембра 1995. године десили, увијек морамо поменути.
Незамислива психичка и физичка тортура, убиства више стотина војника-заробљеника и цивила, ритуалне егзекуције у камповима муџахедина, одрубљивања глава и других дијелова тијела, у којима су учествовали како страни, тако и домаћи припадници тзв. АРБиХ, измјештање масовних гробница, потпуно уништење десетина села, рушење више цркава, девастирање вијековима старог манастира – националног споменика….
Данас неки славе, кажу „Возућа ослобођена“. „Ослобођено“ је око 30 њених села и засеока – од породица које су вијековима тај простор и оближње градове градиле. Кажу, „враћена у уставни поредак РБиХ“. Ако је етничко чишћење цијелог једног вијековног колективитета означило уставно стање, онда, нека је са срећом Устав!
Преузето са Телеграма
ФОТО: фејсбук/УСКОК
