Милош Црњански је „кумовао“ изградњи стадиона „Кантрида“ у Ријеци
Пише: Илија СМИЉАНИЋ/УСКОК
Стадион „Кантрида“, један од најпознатијих спортских објеката у бившој Југославији, познат је као „стадион под стијенама“ због свог јединственог положаја између камене литице и Јадранског мора. Његова трансформација из каменолома Викторија у фудбалско игралиште представља прекретницу у историји града Ријеке. Мало је, међутим, познато да је кључну улогу у том процесу одиграо велики српски књижевник – Милош Црњански.
Иницијатива Црњанског
Иако је данас највише запамћен као један од највећих писаца XX вијека, Црњански је био и страствени спортиста. Играо је фудбал, веслао, скијао и бавио се боксом. Љубав према спорту довела га је до једног од најнеобичнијих задатака у његовој каријери – да помогне у стварању фудбалског игралишта у Ријеци.
Управо он је успио да, захваљујући породичним везама, обезбиједи дозволу да се каменолом Викторија, који је био у закупу мађарске компаније, претвори у спортски терен. Директор фирме био је његов рођак, што је омогућило Црњанском да посредује и обезбиједи сагласност без које изградња не би била могућа. Тако је индустријски простор претворен у стадион који ће касније постати култно мјесто навијача широм региона.
Отварање и насљеђе
Стадион „Кантрида“ званично је отворен 1913. године, а на свечаном отварању гостовао је загребачки НК Грађански. У наредним деценијама више пута је реновиран, али је увијек задржао свој непоновљиви амбијент – стијене иза гола и море уз аут-линију.
У једном интервјуу из 1930. године за „Спортисту“, Црњански је нагласио да би му већа част била да заигра за репрезентацију Југославије него да добије награду Академије – ријечи које најбоље говоре о његовој страсти према спорту. Због његовог посредовања, али и визије, данас с правом можемо говорити о њему као једном од најзаслужнијих за настанак стадиона Кантрида.
„Кантрида“ данас
Према плановима представљеним крајем 2023. године, Кантрида ће бити изнова изграђена као модеран мултифункционални комплекс капацитета до 14.000 мјеста, по највишим стандардима УЕФА. Уз нови стадион, предвиђени су и хотел и небодери. Ипак, остаје питање хоће ли се у тој новој архитектури сачувати сјећање на Милоша Црњанског, човјека чији је труд омогућио да Кантрида уопште постане стадион. Тешко!
Срби, Ријека и навијачки траг
Историја Кантриде и НК Ријеке није потпуна без помена српског становништва које је вијековима живјело у граду и активно подржавало клуб. Многи Срби генерацијама су навијали за НК Ријеку, сматрајући га симболом заједништва и грађанског духа. Али, почетком деведесетих, промјеном имена у ХНК Ријека, под утицајем хрватског шовинизма, изгубљен је тај мултиетнички карактер. Срби који су годинама били дио трибина нашли су се искључени из новог идентитета клуба.
Тај контраст – између визије Црњанског, који је спорт схватао као простор заједништва, и национализма који је касније све разорио – остаје болна, али важна историјска лекција.
ФОТО: фејсбук
