Срби су аутохтон народ долине Вардара

Пише: српскопитање

Срби су аутохтон народ долине Вардара и лијеве и десне обале ове предивне ријеке која је била кичма српске средњевјековне државе и њен епицентар.

Поуздано помињање Срба у долини Вардара имамо од 7. вијека. Овај простор је у најранијем средњем вијеку био и под влашћу Ромеја и Бугара, али то није мијењало етничку српску структуру.

Већ од великог жупана Стефана Немање и 12. вијека имамо и присуство српске државе на том простору.

Да не помињемо да се од краља Милутина, тежиште српске државности сели у долину Вардара и Скопље, у ком је Милутин владао својом српском краљевином.

Треба ли помињати да је на том простору, на обалама Вардара, Србија постала царство када се на Васкрс 1346. године у Скопљу цар Душан крунисао за цара или треба ли помињати Мрњавчевиће и највећег српског националног јунака Краљевића Марка из Прилепа града бијелога?

Све што пипнете од историјских споменика на простору данашње Сјеверне Македоније је или српско или турско или старији антички слојеви грчко-римске културе.

Од свих српских светиња на простору данашње Сјеверне Македоније, којих има више од 800, издваја се манастир Лесново у овчепољској долини лијеве обале Вардара.

На слици видите портрет српског велможе, из доба цара Душана, Јована Оливера, као један од најљепших портрета српског средњег вијека и ремек-дјело лесновског фрескописца.

Ево шта сам велики војвода цара Душана и деспот Јован Оливер каже о томе ко је он, ко живи на простору лијеве обале Вардара и ко гради као задужбину манастир Лесново као ремек-дјело сакралне архитектуре и сликарства средњег вијека.

Ово је натпис поред његовог ктиторског портрета у ком држи лесновски храм посвећен Светом Архангелу Михаилу:

„Ја, раб Христов Јован Оливер по милости Божијој и господина ми краља Стефана (Душана), бих у Србаља велики начелник, потом велики слуга, потом велики војвода, потом велики севастократор, за вјерно њему залагање, по милости Божијој и велики деспот све српске земље и поморске и учесник грчки“.

Нигдје у то вријеме нећете наћи на подручју данашње Сјеверне Македоније помињање имена бугарског, македонског, албанског или било ког другог сличног.

Само српски споменици и српске светиње доминирају тим простором све до доласка Турака у Повардарје крајем 14. вијека.

Извор. Историја Срба

ФОТО: фејсбук